Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1000/2019
08.10.2019. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Sonje Pavlović, Radoslava Petrovića i Milunke Cvetković, članova veća, sa savetnikom Andreom Jakovljević, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Vladimira Đuričića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu K Po3 5/18 od 11.02.2019. godine i Višeg suda u Beogradu K PO3 5/18- Kv 922/19 od 19.06.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 08.10.2019. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

USVAJA SE kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Vladimira Đuričića, pa se UKIDAJU pravnosnažna rešenja Višeg suda u Beogradu Kpo3 5/18 od 11.02.2019.godine i K PO3 5/18 - Kv 922/19 od 19.06.2019. godine i predmet vraća Višem sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu K PO3 5/18 od 11.02.2019. godine, određeno je da se troškovi krivičnog postupka u iznosu od 211.500,00 dinara, a koji padaju na teret budžetskih sredstava, isplate braniocu okrivljenog AA, advokatu Vladimiru Đuričiću, na tekući račun advokata Vladimira Đuričića, koji se vodi kod ... banke broj ..., u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti rešenja.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu K PO3 5/18 - Kv 922/19 od 19.06.2019. godine, odbijena je žalba branioca okrivljenog AA, advokata Vladimira Đuričića, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K PO3 5/18 od 11.02.2019. godine, kao neosnovana.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Vladimir Đuričić, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 265. stav 1. i člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP i člana 2. stav 2., član 9. i Tarifnog broja 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži žalbu branioca okrivljenog AA, advokata Vladimira Đuričića i pobijana rešenja preinači na način da okrivljenom pored dosuđenog iznosa od 211.500,00 dinara, za naknadu troškova krivičnog postupka, dosudi i iznos od 54.000,00 dinara, na ime troškova prevoza i odsustva iz kancelarije i iznos od 22.500,00 dinara na ime sastava žalbe na rešenje, kao i iznos od 45.000,00 dinara, na ime sastava zahteva za zaštitu zakonitosti ili da pobijana rešenja ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku.

Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. ZKP primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, nakon čega je održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, u kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje da je prvostepenim i drugostepenim rešenjem povređen zakon jer okrivljenom nisu dosuđeni troškovi krivičnog postupka na ime nagrade i nužnih izdataka branioca za odsustvo iz kancelarije, prevoz sopstvenim vozilom i za sastav žalbe na prvostepenu odluku.

Odredbom člana 2. stav 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata je propisano da su stranka ili nadležni organ dužni da advokatu plate i nagradu i naknadu troškova, dok je članom 9. iste tarife između ostalog propisano da za obavljanje poslova izvan sedišta advokatske kancelarije, advokatu pripada naknada za prevoz i to za prevoz sopstvenim vozilom u visini od 30 % od cene najkvalitetnijeg benzina po pređenom kilometru.

Odredbom člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP između ostalog propisano je da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP je propisano da kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe izreći će se u rešenju odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika, kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 PO3 18/18 od 31.10.2018. godine, kojom je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu K PO3 5/18 od 18.06.2018. godine okrivljeni AA oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Istom presudom, s obzirom da je okrivljeni oslobođen od optužbe, određeno je da troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pobijanim rešenjima je povređen zakon u smislu člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 265. stav 1. i člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branilac ima pravo na naknadu troškova – nagradu i nužne izdatke uvek kada obavlja poslove „izvan sedišta advokatske kancelarije“ (član 9. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 121/2012), pa je stoga neprihvatljiv stav prvostepenog i drugostepenog suda da okrivljenom ne pripadaju troškovi za odsustvo branioca iz kancelarije, kao i troškovi na ime prevoza branioca na relaciji ... - ..., jer branilac sudu nije dostavio dokaze. Naime, branilac je nesporno bio prisutan na glavnim pretresima, pa u skladu sa tim, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, okrivljenom pripadaju svi troškovi nastali u vezi sa tim, a troškovi se obračunavaju po matematičkoj formuli predviđenoj Advokatskom tarifom, pri čemu sud ima pravo da proveri da li su ti zahtevani troškovi pravilno obračunati u skladu sa tom formulom i da li je okrivljeni tražio realan iznos uzimajući u obzir opšte poznate činjenice „udaljenost suda od kancelarije branioca i cenu benzina“.

S tim u vezi, a imajući u vidu da okrivljenom AA u ovom postupku pripadaju nužni izdaci koje je imao njegov branilac-troškovi prevoza, te da nije propisana obaveza da se prilikom zahteva za naknadu ovih troškova dostavi i dokaz koju vrstu prevoza je branilac koristio u tim situacijama (pri čemu je to njegov slobodan izbor), to nižestepeni sudovi nisu mogli da odbiju zahtev za njihovu naknadu.

Nadalje, pogrešan je zaključak drugostepenog suda da braniocu okrivljenog ne pripadaju troškovi na ime sastavljanja žalbe protiv ožalbenog rešenja, imajući u vidu da su Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata u Tarifnom broju 4. stav 1. taksativno navedeni podnesci za koje branilac ima pravo na nagradu iz Tarifnog broja 1., dok je u stavu 2. Tarifnog broja 4. propisano da advokatu pripada 50 % nagrade iz Tarifnog broja 1. za sastavanje svih ostalih podnesaka u krivičnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda žalba izjavljena protiv prvostepenog rešenja o troškovima krivičnog postupka predstavlja podnesak za koji branilac ima pravo na naknadu u smislu tarifnog broja 4. stav 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Kako je drugostepenim rešenjem sud odbio isplatu nagrade za navedeni podnesak – žalbu izjavljenu protiv prvostepenog rešenja o troškovima krivičnog postupka, to je ovim rešenjem učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 261. stav 2. tačka 7) ZKP i Tarifnog broja 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Zbog navedenih povreda zakona, Vrhovni kasacioni sud je usvajajući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ukinuo prvostepeno i drugostepeno rešenje o troškovima postupka i predmet vratio Višem sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje o zahtevu branioca, pri čemu će sud uzeti u obzir primedbe iznete u ovoj presudi i nakon toga doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.