Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Željko Trlaković, zbog povrede zakona na osnovu člana 485. stav 1. ZKP i povrede prava na pravično suđenje zajamčeno Ustavom RS, a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet zbog povrede zakona iz člana 441. tačka 4) ZKP, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP) i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijana rešenja preinači, u skladu sa navodim zahteva.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kome se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 441. tačka 4) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da su prvostepeni i drugostepeni sud propustili da odluče o troškovima koje je okrivljeni imao na ime sastava podneska od strane branioca u istrazi – nije odlučeno o troškovima na ime sastava žalbe od 13.04.2007. godine na rešenje o pritvoru Kv 93/07 od 05.04.2007. godine, iako su ovi troškovi traženi troškovnikom od 27.02.2017. godine.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, na istu povredu krivičnog zakona, sa istovetnim obrazloženjem odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, a drugostepeni sud je ocenio ove žalbene navode neosnovanim i o tome na strani 4, stav 7 i strani 5, stav 1 obrazloženja svoje odluke izneo dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne, te na ove razloge u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, upućuje.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika, mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je zbog povrede prava na pravično suđenje zajamčeno Ustavom RS (član 485. stav 1. tačka 3) ZKP), ali kako u smislu člana 484. ZKP, branilac okrivljenog uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda kojom je utvrđeno da je povređeno pravo okrivljenog AA, Vrhovni sud je našao da u tom delu zahtev, u smislu člana 484. ZKP, nema propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da su pobijana rešenja doneta uz povredu člana 261. ZKP, jer je okrivljenom dosuđena nagrada za troškove odbrane u iznosu od 50%, a iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA angažovao branioca advokata Rodoljuba Stefanovića pre okrivljenog BB, pa je okrivljenom AA trebalo dosuditi 100% nagrade utvrđene Advokatskom tarifom, ili je, primenom načela pravičnosti, trebalo dosuditi okrivljenom AA 75% nagrade utvrđene Advokatskom tarifom, ukoliko je sud stao na stanovište da dvojica okrivljenih imaju jednog zajedničkog branioca.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je sud okrivljenom AA na ime troškova odbrane trebalo da dosudi naknadu za održane glavne pretrese na kojima okrivljeni nije bio prisutan, ali jeste bio prisutan njegov branilac, a na kojima je postupajući sudija doneo rešenje o razdvajanju postupka u odnosu na njega, u visini neodržanog glavnog pretresa, kao i naknadu za troškove odbrane za neodržane glavne pretrese na koje je pristupio samo branilac okrivljenog, ali ne i okrivljeni AA, jer su troškovi nastali samim dolaskom branioca, a na zapisnicima sa glavnih pretresa nije konstatovano da su troškovi skrivljeni od strane okrivljenog AA.

Nadalje branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je i sud pogrešno utvrdio udaljenost u kilometrima između Smedereva i Kragujevca, kao i da je neosnovan zaključak prvostepenog suda da zahtev za naknadu troškova na ime putnih troškova, odsustva iz kancelarije i dnevnice branioca treba umanjiti za 50% u odnosu na okrivljenog AA, već ih je trebalo dosuditi u traženom iznosu u procentu od 100%.

Po nalaženju Vrhovnog suda, na napred naveden način zahtevom branioca okrivljenog AA osporava se način obračuna troškova krivičnog postupka i ocena suda u pogledu toga da li pojedini izdaci predstavljaju nužne troškove, što sve predstavlja činjenična utvrđenja suda, pa kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP) ne predstavlja zakonom propisan razlog, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud je ocenio da je zahtev branioca okrivljenog AA u navedenom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da prvostepeni sud ne daje razloge zbog kojih predlog za obustavljanje postupka od 11.10.2016. godine smatra neobrazloženim podneskom i isti ne dosuđuje u toj visini, a reč je o obrazloženom podnesku kojim se ukazuje na činjenice u prilog odbrani, shodno Tarifnom broju 4 AT, dok drugostepeni sud smatra da ovi navodi branioca u žalbi u ovakvom postupanju prvostepenog suda nisu od uticaja na pravilnost i zakonitost rešenja prvostepenog suda.

Po nalaženju Vrhovnog suda na navedeni način branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koja, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je zahtev i u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, u delu u kome je zahtev odbačen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Tatjana Milenković, s. r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Dubravka Damjanović, s. r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić