Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 - Spk 22/18 od 21.01.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Nemanje Kovačevića, a presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 788/15 – Spk 340/17 od 05.07.2017. godine je potvrđena.

Branilac okrivljenog AA, advokat Nemanja Kovačević podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 Spk 22/18 od 21.01.2019. godine, kojom je odbijena žalba branioca okrivljenog AA, advokata Nemanje Kovačevića, a presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 788/15 – Spk 340/17 od 05.07.2017. godine potvrđena i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 2) KZ, koje je prestalo da postoji 01.03.2018. godine.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer je okrivljeni osuđen za delo koje nije krivično delo, te da je na okrivljenog primenjen zakon koji se ne može primeniti odnosno da nije primenjen zakon koji je povoljniji po okrivljenog, kao i da tužilac nije izmenio pravnu kvalifikaciju i činjenični opis radnji izvršenja krivičnog dela, a da se radnje za koje je okrivljeni oglašen krivim ne mogu podvesti pod radnje izvršenja bilo kog krivičnog dela osim krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 2) KZ, koje je prestalo da postoji 01.03.2018. godine, a što predstavlja okolnost koja trajno isključuje krivično gonjenje.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer Vrhovni kasacioni sud nalazi da krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 2) KZ (kao i njegovi kvalifikatorni oblici) nije dekriminalizovano donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, sa stupanjem na snagu 01.03.2018. godine izmena u odnosu na ovo krivično delo), obzirom da su i pored razlika u zakonskom opisu, bitna obeležja tog krivičnog dela sadržana u konkretnom slučaju u krivičnom delu prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. KZ („Službeni glasnik RS“ broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, koji se primenjuje od 01.03.2018. godine) budući da su i dalje kažnjive radnje izvršenja lica koje u obavljanju privredne delatnosti u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist i dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da nešto učini ili ne učini na štetu imovine subjekta privrednog poslovanja za koje ili u kojem radi ili drugog pravnog lica. Naime, napred navedene radnje okrivljenog za koje je oglašen krivim i osuđen kažnjive su i po Krivičnom zakoniku koji je važio u vreme donošenja pobijanih presuda i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, odgovaraju obeležjima krivičnog dela prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. stav 3. u vezi stava 1. KZ, čime je u ovom slučaju zadržan pravni kontinuitet inkriminacije.

Pored navedenog, a kako je za krivično delo prevara u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. stav 3. Krivičnog zakonika, koji je važio u vreme donošenja pobijanih presuda propisana kazna zatvora u trajanju od 2 do 10 godina, dok je za krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 2) Krivičnog zakonika, ranije važećeg Krivičnog zakonika, bila predviđena kazna zatvora u trajanju od 1 do 8 godina, to je očigledno da je za okrivljenog blaži ranije važeći Krivični zakonik, pa je samim tim blaža i pravna kvalifikacija radnji okrivljenog kao krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 2) KZ, a kako je pravilno sud i kvalifikovao radnje okrivljenog.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nemanje Kovačevića, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                          Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić