Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu branioca okrivljenog, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.S., u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP-a, je neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.S., kao razlog podnošenja zahteva ističe se povreda zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP-a, po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo jer u opisu inkriminisane radnje datom u optužnom aktu, ne stoje bitna obeležja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Ovo s`toga što po stavu branioca sud nije utvrdio koju je to lažnu ispravu okrivljeni sačinio kao i kada je u javnom saobraćaju upotrebio sporno motorno vozilo.

Istaknuti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog koji se odnose na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP-a po oceni Vrhovnog kasacionog suda su neosnovani, a iz sledećih razloga:

Krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ čini onaj ko napravi lažnu ispravu ili preinači pravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava ili ko lažnu ili prenačenu ispravu upotrebi kao pravu ili je nabavi radi upotrebe dok stav 2. istog člana 355. KZ propisuje da će se učinilac ovog krivičnog dela kazniti kaznom zatvora ako je delo iz stava 1. tog člana učinjeno u pogledu javne isprave, testamenta, menice, čeka, javne ili službene knjige ili druge knjige koja se mora voditi na osnovu zakona.

Radnja izvršenja krivičnog dela falsifikovanje isprave jeste pravljenje lažne isprave, preinačenje prave, upotreba lažne ili preinačenje isprave kao prave i nabavljanje lažne ili preinačenje isprave radi upotrebe dok upotreba lažne ili preinačene isprave kao prave znači da je isprava puštena u pravni saobraćaj.

Kako je izrekom pravnosnažne presude utvrđeno da je okrivljeni M.S. kritičnom prilikom upotrebio lažnu javnu ispravu koju je sačinio, na taj način što je „na svoje neregistrovano putničko motorno vozilo marke ... stavio registarske tablice ... koje registarske tablice su korišćene do 2001. godine na putničkom vozilu marke ... vlasništvo M.I. ... pa svoje vozilo sa takvim registarskim tablicama upotrebio tako što je istim upravljao u javnom saobraćaju ...“ to je u presudi jasno označen predmet i način izršenja krivičnog dela, zbog čega su neosnovana ukazivanja u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da radnja okrivljenog ne sadrži bitna obeležja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela falsifikovanje isprave za koje je okrivljeni M.S. optužen i oglašen krivim, proizilaze svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti u zahtevu branioca okrivljenog se ističe i povreda zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP-a.

Međutim branilac okrivljenog istu povredu zakona ne obrazlaže. Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona član 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi već i ukazivanje na to učemu se ona sastoji.

Kako branilac okrivljenog u konkretnom slučaju iako označava dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, isti ne obrazlaže, odnosno opredeljuje u čemu se povreda iz člana 439. tačka 2) ZKP-a sastoji, to je Vrhovni kasacioni sud isti odbacio na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi čl. 485. stav 4. ZKP-a.

Nadalje, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP-a, koju povredu obrazlaže tako što ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza u pravnosnažnoj presudi.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP-a koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog shodno ograničenju njegovih prava pravima koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP-a), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitnih povreda odredaba postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP-a, pogrešnog i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i ocene dokaza, zbog čega je zahtev branioca okrivljenog u ovom delu nedozvoljen, pa je Vrhovni kasacioni sud isti odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP-a.

S`toga je, Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP-a i člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                        Vesko Krstajić, s.r.