Branilac okr. M.P., adv. V.T., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP u vezi sa članom 438. stav 1 tačka 1), 7) i 9) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 1) i članom 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine presudu Višeg suda u Beogradu K 417/12 od 18.12.2013. godine i presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 520/14 od 12.06.2014. godine i predmet vrati na ponovno suđenje, kao i sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud odredi odlaganje izvršenja označene pravnosnažne presude.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okr. M.P. smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. M.P., adv. V.T., neosnovan je u delu koji se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) i iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su povređene odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca jer je predmetni krivični postupak vođen i presuda doneta na osnovu optužnice oštećenog kao tužioca, iako je ovlašćeni tužilac javni tužilac i da je time učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da su oštećeni kao tužioci B.V. i I.V., nakon što je nadležni javni tužilac odbacio krivičnu prijavu protiv okrivljenog zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 47. stav 1. KZ RS, preuzeli gonjenje podnošenjem zahteva za sprovođenje istrage protiv okrivljenog dana 08.02.2002. godine i nakon završene istrage podneli optužnicu dana 23.05.2003. godine, sve u skladu sa ovlašćenjima i u zakonskim rokovima propisanim odredbama člana 61. stav 1. i 2. i člana 259. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ br. 58/04 ... 76/10) ( u daljem tekstu: ranije važeći ZKP), koji je bio na snazi u vreme preduzimanja tih procesnih radnji i prema kojim odredbama se ocenjuje zakonitost istih, shodno odredbi člana 604. stav 1. ZKP.

Stoga, optužnica oštećenih kao tužilaca, nasuprot navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, predstavlja optužni akt ovlašćenog tužioca na osnovu kojeg se mogao voditi predmetni krivični postupak (član 265. stav 1. ranije važećeg ZKP).

Neosnovani su navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da je pobijanom pravnosnažnom presudom prekoračena optužba i učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, tako što je izmenom činjeničnog opisa povređen identitet optužbe i presude, prvenstveno izostavljanjem u izreci presude reči „vezana“ koja se odnosi na projektile, kako bi se opravdala osuđujuća presuda koja bez te izmene ne bi mogla biti doneta.

Izostavljanjem u izreci presude reči „vezana“, sadržane u opisu dela u optužnici preciziranoj 18.12.2013. godine, koja označava poseban način ispaljenja dva projektila iz pištolja na kojem insistira odbrana okrivljenog (sa veoma kratkim vremenskim razmakom potrebnim samo za stabilizovanje oružja), nije narušen objektivni identitet optužbe i presude jer ne predstavlja bitnu izmenu izvan okvira činjeničnog opisa dela u optužbi kojom je okrivljenom stavljena na teret radnja ispaljenja iz pištolja dva projektila i nanošenje istima dve prostreline na različitim delovima tela sada pok. V.V., već samo preciziranje opisa te radnje saglasno činjeničnom stanju utvrđenom u postupku, prema kojem se ne radi o takvom načinu ispaljenja dva projektila (kao dva vezana projektila) već o ispaljenju projektila jednog za drugim, u određenom vremenskom intervalu i sa dva različita mesta.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanom pravnosnažnom presudom učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo i s tim u vezi navodi da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao kao službeno lice i preduzeo radnje na koje je bio ovlašćen i obavezan Zakonom o unutrašnjim poslovima i Pravilnikom o upotrebi oružja, pa da samim tim delo okrivljenog nije krivično delo, jer je isključena protivpravnost i skrivljenost.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani. Prema činjeničnom opisu dela u izreci i činjeničnom stanju u obrazloženju prvostepene presude, saglasno opisu dela u optužbi, okrivljeni je kritičnom prilikom, uračunljiv i svestan svoga dela i njegove zabranjenosti, pristajući na nastupanje zabranjene posledice, lišio života sada pok. V.V. tako što je u svojstvu ovlašćenog službenog lica MUP-a Srbije pri obavljanju službenih poslova, bez upozorenja pucao u V.V., dok je V. bežao iz dvorišta na ulicu i u trenutku ispaljenja projektila leđima bio okrenut okrivljenom. Iz tako opisane radnje okrivljenog i navedenih činjenica proizilazi postojanje kako krivice okrivljenog tako i obeležja krivičnog dela koje se tiče protivpravnosti postupanja okrivljenog, koje nije u skladu sa propisima o obavljanju službene radnje u pitanju, koji su bili na snazi u vreme predmetnog događaja, kako je sve detaljno obrazložio drugostepeni sud u svojoj presudi (strana 3. stav treći) povodom ocene o neosnovanosti žalbenih navoda branioca okrivljenog, istovetnim prednjim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, a koje razloge u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje (član 491. stav 2. ZKP).

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer sud nije veštačio okrivljenog iako je, prema navodima zahteva, bio u obavezi da to učini s obzirom na prirodu predmetnog krivičnog dela i okolnosti pod kojima se događaj desio, pa samim tim nije utvrdio postojanje okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Kako je određivanje psihijatrijskog veštačenja okrivljenog radi utvrđivanja njegovog psihičkog stanja, odnosno uračunljivosti u vreme izvršenja dela ili vođenja krivičnog postupka, shodno odredbama člana 131. ZKP (član 130. ranije važećeg ZKP), uslovljeno postojanjem sumnje da je uračunljivost okrivljenog isključena ili smanjena usled okolnosti predviđenih tim zakonskim odredbama, a takve sumnje po utvrđenju prvostepenog suda (strana 49. stav drugi prvostepene presude) u konkretnom slučaju nije bilo, to izloženim navodima zahteva, pozivajući se pogrešno na označenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, branilac okrivljenog u suštini osporava činjenično stanje u pobijanoj pravnosnažnoj presudi kao nepotpuno utvrđeno u pogledu navedene činjenice.

Kada, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i pri tom, kao nedozvoljen dokaz označava zapisnik o uviđaju sačinjen od strane policije, branilac okrivljenog ne kaže zbog čega ovaj dokaz smatra nedozvoljenim, već daje obrazloženje koje se svodi na osporavanje ocene suda navedenog dokaza zbog prihvatanja istog i zasnivanja presude na delu zapisnika koji koristi za osudu, a izdvajanja dela koji potvrđuje odbranu okrivljenog, te na osporavanje zaključka suda da sada pok. V.V. kritičnom prilikom nije imao kod sebe pištolj i otklanjanje dokaza s tim u vezi - iskaza svedoka i odbrane okrivljenog, uz isticanje odsustva razloga za navedene ocene i zaključke prvostepenog suda, čime se suštinski osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi i ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP) mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP ni po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. M.P. u napred navedenim delovima, nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                 Bata Cvetković,s.r.