Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 412/24 od 16.05.2024. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog Dejana Martinovića i njegovog branioca, advokata Jelene Milutinović i presuda Osnovnog suda u Mladenovcu K. 81/23 od 31.01.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Jelena Milutinović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kao osnovan i pobijane presude preinači tako da okrivljenog oslobodi od optužbe za dela koja su mu stavljena na teret.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama, u odnosu na krivično delo iznuda iz člana 214. Krivičnog zakonika učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s obzirom da u radnji izvršenja koja je okrivljenom stavljena na teret nije opisan umišljaj kod okrivljenog niti namera za pribavljanje protivpravne imovinske koristi, da okrivljeni ovim događajem nije pribavio nikakvu imovinsku korist jer ništa od imovine oštećenog nije prešlo u svojinu okrivljenog, te u radnjama okrivljenog, koje sud kvalifikuje kao krivično delo iznuda iz člana 214. stav 1. KZ nema elemenata ovog krivičnog dela.

Vrhovni sud iznete navode ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Krivično delo iznuda iz člana 214. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, silom ili pretnjom prinudi drugog da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine.

Iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni Dejan Martinović oglašen krivim da je krivično delo iznuda izvršio tako što je u vreme i na mestu određenom u izreci presude „u uračunljivom stanju silom prinudio oštećenog AA iz ... da na štetu svoje imovine potpiše priznanicu o dugu od 300.000,00 dinara u nameri da pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist, na taj način što je od oštećenog koji mu je ukazao da mu nešto curi iz auta zahtevao da mu nadoknadi štetu koju nije pričinio i koja nije ni nastala tada, tako što mu je udario dva šamara... što je kod oštećenog stvorilo strah, na taj način ga prisilio da potpiše sačinjenu priznanicu o priznavanju duga na iznos od 300.000,00 dinara... pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, te na ime obezbeđenja isplate navodnog duga zadržao putničko vozilo... kao i ugovor o nepokretnosti, a bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno“.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela iznuda iz člana 214. KZ koje je okrivljenom stavljeno na teret optužnim aktom javnog tužioca i za koje je oglašen krivim proizilaze svi elementi krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim, kako subjektivni („u uračunljivom stanju..svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje..svestan da je njegovo delo zabranjeno“) tako i objektivni (u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist primenom sile prinudio oštećenog da potpiše priznanicu o nepostojećem dugu), pri čemu činjenica da ništa od imovine oštećenog nije prešlo u svojinu okrivljenog, nije od uticaja za postojanje ovog krivičnog dela, upravo imajući u vidu objektivna obeležja ovog krivičnog dela, te su suprotni navodi izneti u zahtevu ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ za koje je okrivljeni takođe oglašen krivim, branilac navodi da u tom delu sud isključivo odluku zasniva na iskazu oštećenog BB, iako je isti menjao iskaz, te u tužilaštvu rekao da je došlo nepoznato lice, da su u pitanju dva ili tri jagnjeta, koji je i oko cene menjao iskaz, na koji način se iskaz ovog oštećenog dovodi u sumnju i zaključuje da na osnovu ovakvog iskaza nije na nesumnjiv način utvrđeno da je okrivljeni učinio delo koje mu je stavljeno na teret, kojim navodima branilac suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković