Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer se radi o presuđenoj stvari. Ovo stoga što je, okrivljeni pobijanom presudom pravnosnažno oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, dok je, kako to ističe branilac, u pogledu istog činjeničnog stanja, vremena i mesta izvršenja, ovaj okrivljeni ranije osuđen presudom Osnovnog suda u Pančevu K 34/21 od 27.01.2021. godine zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika. Navedena povreda zakona je prema stavu branioca posledica toga što su protiv okrivljenog vođena dva krivična postupka, za svako od navedenih krivičnih dela pojedinačno i pored toga što su predmeti izvršenja krivičnih dela iz oba, osuđujućom presudom, pravnosnažno okončana postupka (oružje i opojna droga), pronađeni kod okrivljenog prilikom sprovođenja jedne dokazne radnje – pretresanje stana i drugih prostorija i od okrivljenog su oduzeti po istoj potvrdi o privremeno oduzetim predmetima od 14.01.2021. godine, zbog čega je prema stavu odbrane, donošenjem pobijanih presuda povređeno načelo ne bis in idem.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda ovi navodi zahteva se ne mogu prihvatiti kao osnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Ustav Republike Srbije u članu 34. stav 4. garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu odredbom da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže vođenje postupka i za neko drugo kažnjivo delo. Isti princip sadržan je i u odredbi člana 4. stav 1. ZKP kojom je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Odredbom člana 4. stav 1 Protokola broj 7 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da se nikome ne može ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom te države.

Ustavni sud Republike Srbije je, uvažavajući sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, postavio kriterijume na osnovu kojih se vrši ocena da li je došlo do povrede načela ne bis in idem i to: 1. da li su oba postupka koja su vođena protiv okrivljenog vođena za delo koje po svojoj prirodi predstavlja kažnjivo delo, odnosno da li je zaprećena sankcija po svojoj prirodi kaznenopravna; 2. da li su dela zbog kojih se okrivljeni kazneno goni ista (idem); 3. da li je postojala dvostrukost postupka (bis). Dakle, tek po ispunjenju sva tri kriterijuma može se govoriti o presuđenoj stvari.

Iz spisa predmeta proizilazi da je nakon donošenja presude Osnovnog suda u Pančevu K 34/21 od 27.01.2021. godine, kojom je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika, okrivljeni pobijanom prvostepenom presudom Osnovnog suda u Pančevu K 139/22 od 01.04.2022. godine, koja je u svemu potvrđena presudom Višeg suda u Pančevu Kž1 71/22 od 23.05.2022. godine, pravnosnažno oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika izvršenog istoga dana.

Radnju krivičnog dela iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika predstavlja neovlašćeno izrađivanje, prepravljanje, prodaja, nabavljanje, vršenje razmene ili držanje vatrenog oružja, konvertibilnog ili onesposobljenog oružja, njegove delove, municiju, eksplozivne materije ili minsko-eksplozivna sredstva, dok radnju krivičnog dela iz stava 4. istog člana predstavlja nošenje predmeta iz stava 1. i 2. ovog člana.

Radnju krivičnog dela iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju, ne postoji identitet kaznenih dela (idem) i da su bitno različiti činjenični opisi dela zbog kojih je okrivljeni oglašen krivim u krivičnom postupku koji je vođen zbog krivičnog dela iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika odnosno u krivičnom postupku koji je vođen protiv okrivljenog zbog krivičnog dela iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, i to u pogledu radnji izvršenja tih krivičnih dela. Činjenice koje su obuhvaćene izrekom presude Osnovnog suda u Pančevu K 34/21 od 27.01.2021. godine, na koju se poziva branilac, nisu identične onim činjenicama koje predstavljaju bitne elemente krivičnog dela obuhvaćene izrekom pobijane presude, pa iz tih razloga i nisu ispunjena sva tri kriterijuma opšte poznata kao „Merila Engel“ Evropskog suda za ljudska prava, da bi se moglo govoriti o dvostrukosti postupka.

Naime, i pored toga što su predmeti izvršenja navedenih krivičnih dela pronađeni pod istim okolnostima i od okrivljenog oduzeti istom potvrdom o privremeno oduzetim predmetima, dok iz činjeničnog opisa tih krivičnih dela proizilazi poklapanje u pogledu mesta i vremena izvršenja predmetnih krivičnih dela, radi se o potpuno različitim krivičnim delim i radnjama izvršenja tih krivičnih dela utvrđenim izrekama tih presuda, što po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne ukazuje na postojanje bitno istih činjenica u oba postupka, koje aktiviraju zabranu dvostruke kažnjivosti.

Ostali navodi branioca u vezi sa istaknutom povredom postupka, odnose se na iznošenje sopstvenog zaključka, da se u konkretnom slučaju radi o situaciji kada je jednom radnjom izvršeno više krivičnih dela, ali ipak ne postoji sticaj. Kako ovi navodi branioca predstavljaju ukazivanje na povredu odredbe člana 440. ZKP, koja ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to isti od strane Vrhovnog kasacionog suda, nisu razmatrani.

Stoga su, imajući u vidu različite protivpravne radnje izvršenja krivičnog dela, ocenjeni kao neosnovani navodi branioca da se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari odnosno da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika. Pri tome, okolnost da je sprovođenje jedne dokazne radnje rezultiralo vođenjem odvojenih krivičnih postupaka protiv okrivljenog zbog dva krivična dela, ni na koji način ne ukazuje da se radi o presuđenoj stvari, a kako je to pravilno zaključio i drugostepeni sud.

Pored toga, branilac smatra da krivično delo iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika za koje je okrivljeni oglašen krivim predstavlja delo malog značaja, pa je sud trebalo da primeni član 18. Krivičnog zakonika. Ovi navodi branioca, predstavljaju povredu iz odredbe člana 440. ZKP odnosno osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i ocene dokaza date od strane nižestepenih sudova, iznošenjem sopstvenih zaključaka, uz citiranje i tumačenje zakonskog teksta odredbe koja propisuje primenu ovog instituta.

Navodi branioca kojima se osporavaju razlozi pobijanih pravnosnažnih presuda i to pre svega u pogledu ispunjenosti uslova za primenu insituta delo malog značaja iz člana 18. Krivičnog zakonika, predstavljaju bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Nadalje, branilac ističe da je sud odbio dokazni predlog odbrane da se obavi veštačenje predmetne opojne droge, čime po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ukazuje na povredu člana 395. ZKP, dok navodi branioca – da drugostepeni sud nije uzeo u obzir sve navode istaknute u izjavljenoj žalbi, predstavljaju povredu člana 460. ZKP

Kako povrede na koje se zahtevom branioca ukazuje - član 395, 440 i 460 ZKP, kao i bitna povreda odredaba krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u ocenu iznetih navoda zahteva, nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić