Oštećena VV i zakonski naslednici sada pokojne oštećene GG su radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva upućeni na parnicu.

Presudom Višeg suda u Pirotu Kž1 br.198/17 od 08.06.2018. godine godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih AA i BB, a presuda Osnovnog suda u Pirotu 1K br.127/14 od 21.09.2017. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Todor Krstić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da ukine samo drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje po žalbi branioca, te da odluči o troškovima postupka po podnetom zahtevu, uz istovremeni predlog da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama povređen objektivni identitet optužbe na taj način što je optužnim aktom okrivljenom AA stavljeno na teret da je neutvrđenog dana početkom marta 2013. godine izvršio krivično delo u pitanju, dok je u izreci prvostepene presude navedeno da je krivično delo izvršio 05.03.2013. godine, te na taj način što je optužnim aktom okrivljenima stavljeno na teret da su posekli i oduzeli 22 stabla bagrema, dok je u izreci prvostepene presude navedeno da su posekli i oduzeli 25 stabala bagrema.

Suprotno izloženim navodima zahteva branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud, u izreci presude samo precizirao činjenični opis dela u odnosu na vreme izvršenja dela i količinu stabala bagrema koje su kritičnom prilikom okrivljeni posekli i oduzeli, a prema činjeničnom stanju utvrđenom na glavnom pretresu.

Naime, sud je ovlašćen da menja opis dela iz optužnog akta, a da ne prekorači optužbu, ukoliko takav opis ostaje u granicama činjeničnog osnova optužnice, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja određenog krivičnog dela.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je datum izvršenja dela konkretno krađe iz člana 203. stav 1. KZ, preciziran i svakako ostaje u vremenskom okviru početka meseca marta kako je stajalo u optužnom aktu, kao i da je u konkretnom slučaju i u optužnom aktu i u izreci presude navedeno da su okrivljeni posekli i oduzeli stabla bagrema drvne zapremine ukupno 3,469 metara kubnih, u vrednosti od 9.711,00 dinara, dakle, da je činjenični opis dela dat u izreci pravnosnažne presude ostao u granicama činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva i da ne sadrži veću „kriminalnu količinu“, koja bi okrivljenog dovela u pogledu ishoda postupka u teži položaj, to je Vrhovni kasacioni sud navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na prekoračenje optužbe, odnosno na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ocenio neosnovanim.

Branilac okrivljenog u preostalom delu zahteva ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje isticanjem da ne postoji nijedan dokaz da je okrivljeni AA vlasnik PMV „...“ kako se to navodi u obrazloženju pobijanih presuda, te da se predmetni događaj odigrao na terenu koji je šuma a ne njiva, te na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP navodima da u pravnosnažnoj presudi nedostaju razlozi u vezi sa činjenicom postojanja prethodnog dogovora između okrivljenih.

Kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP u smislu člana 485. stav 4. ZKP nisu povrede zakona zbog kojih je okrivljenima preko branilaca dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                             Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić