Pored toga okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka OJT Stara Pazova u iznosu od 70.716,376 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude kao i troškova krivičnog postupka sudu o čijoj visini će sud doneti naknadno rešenje, te je delimično usvojio zahtev oštećene i obavezao okrivljnog da oštećenoj BB na ime troškova krivičnog postupka isplati iznos od 9.750,00 dinara, dok je preko dosuđenog, a do traženog iznosa od 18.000,00 dinara, zahtev oštećene odbijen kao neosnovan.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 152/22 od 19.07.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 238/22 od 10.05.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Rudin Lagundžić, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP i to člana 438. stav 1. tačka 7) do 10) ZKP i stav 2. tačka 1) ZKP, člana 439. tačka 1) do 3) ZKP, član 441. stav 3. i 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenom izreći kaznu zatvora od tri meseca, uz ukidanje dela presude kojim je opozvana uslovna osuda i izreći da se ista ima izvršiti tako što bi je okrivljeni izdržavao u prostorijama u kojima stanuje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Prema navodima zahteva, iz sadržine poruka koje je okrivljeni slao oštećenoj nije moguće zaključiti da su poruke takve prirode da se istima ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje oštećene BB, a imajući u vidu sled događaja nakon slanja navedenih poruka, pa branilac ističe da u radnjama okrivljenog nema inkriminisanog ponašanja, odnosno nema elementa krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice.

Iz činjeničnog opisa izreke prvostepene presude, proizilazi da je okrivljeni „dana 22.03.2022. godine u ..., sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, pri čemu je bio svestan zabranjenosti dela, pretnjom da će napasti na život ili telo ugrožavao spokojstvo i duševno stanje člana svoje porodice – supruge ošt. BB iz ..., na taj način što je oštećenoj putem aplikacije Viber poslao poruke u 10,05 časova “Bolje zovi hitnu pre nego što dođem kući nećeš stići do advokata“, u 10,07 časova “Ceo dan ću da pijem i kad dođem kući bićeš mrtva“, u 10,08 časova “Probaj spasi se ako budeš uspela“ i „Danas ti je kraj“ koje pretnje je oštećena ozbiljno shvatila i istih se uplašila.“

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, te činjenični opis krivičnog dela naveden u izreci prvostepene presude, odnosno da je okrivljeni u konkretnom slučaju upotrebom kvalifikovane pretnje, kao jedne od alternativnih radnji izvršenja ovog krivičnog dela, upućene oštećenoj u tri poruke, u kratkom vremenskom razmaku, koji su izazvale strah kod oštećene, jasno i nedvosmisleno proizlazi da se u opisanim radnjama okrivljenog stiču sva, kako objektivna tako i subjektivna bitna zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je optužen i pravnosnažno oglašen krivim.

Stoga su po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, suprotni navodi branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti formalno opredeljuje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) do 10) ZKP i stav 2. tačka 1) ZKP, člana 439. tačka 2) ZKP i člana 441. stav 3. i 4. ZKP, koje u smislu odredbe člana 485 stav 4. ZKP, predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali u navodima zahteva ne obrazlaže u čemu se konkretne povrede sastoje. Kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to se ovaj sud u razmatranje navedene povrede, koja u smislu člana 484 ZKP, nema propisan sadržaj, nije upuštao.

Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti opredeljuje i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 67. stav 2. KZ, ali navedenu povredu obrazlaže činjeničnim zaljučcima u vezi sa ocenom okolnosti koje utiču na mogućnost opoziva uslovne osude, a koje u stvari predstavljaju okolnosti od kojih zavisi odluka o opozivu uslovne osude, što bi predstavljalo povredu odredaba člana 441. stav 1. ZKP

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu iznetih navoda zahteva jer povreda zakona iz člana 441. stav 1. ZKP ne predstavlja zakonski osnov u okviru povreda navedenih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Rudina Lagundžića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Maša Denić,s.r.                                                                                                                Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić