čime bi izvršio krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika.

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu 20K br. 316/14 od 23.03.2015. godine okrivljeni M.G. oglašen je krivim zbog krivičnog dela ugrožavanje javnog saboraćaja iz člana 289. stav 1. KZ za koje mu je izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se ona neće izvršiti ako okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da plati puašal u iznosu od 3.000,00 dinara, troškove krivičnog postupka u iznosu od 36.000,00 dinara i troškove krivičnog postupka oštećenima, na ime zastupanja od strane punomoćnika iznos od 95.062,50 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Kraljevu Kž 217/15 od 13.07.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kraljevu 20K br. 316/14 od 23.03.2015. godine i Višeg suda u Kraljevu Kž 217/15 od 13.07.2015. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.G., adv. D.T., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP-a i pogrešne primene materijalnog prava, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati sudu na ponovni postupak ili pak da iste preinači tako što će prema okrivljenom odbiti optužbu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.G., adv. D.T., Republičkom javnom tužiocu i smatrajući da prisustvo javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.G., kako to proizilazi iz obrazloženja zahteva ističe da su i prvostepeni i drugostepeni sud učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, koju branilac očigledno omaškom označava kao povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, iako u tekstualnom delu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, a u obrazloženju zahteva ukazuje na presuđenu stvar što bi spadalo u bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Iz spisa predmeta - presude Prekršajnog suda u Kraljevu 8-Pr-br. 11596/10 od 25.02.2011. godine (pravnosnažna dana 27.03.2011. godine) proizilazi da je protiv okrivljenog M.G. vođen prekršajni postupak pred Prekršajnim sudom u Kraljevu, jer je „dana 11.09.2009. godine u 12,25 sati na mag. putu Kraljevo-Kragujevac u mestu Pečenog izazvao saobraćajnu nezgodu pod dejstvom alkohola na taj način što je upravljao traktorom marke „...“ reg. br. ... i kretao se iz pravca Kraljeva prema Kragujevcu i dolaskom u mesto Pečenog, prilikom skretanja ulevo u svoje dvorište nije propustio putničko vozilo marke „...“ reg. br. ... koje se kretalo iz pravca Kragujevca u pravcu Kraljeva, usled čega je putničko vozilo čeonim delom udarilo u desni bočni deo traktora. Okrivljeni M.G. upravljao je navedenim vozilom pod dejstvom alkohola od 1,52‰ što je utvrđeno analizom krvi na alkohol“, čime je postupio protivno odredbi člana 164. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima i učinio prekršaj iz člana 226. stav 1. tačka 28. u vezi stava 3. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima.

Iz opisa radnje krivičnog dela ugrožavanje javnog saboraćaja iz člana 289. stav 1. KZ koje se okrivljenom M.G. stavlja na teret optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Kraljevu, te izreke i obrazloženja prvostepene presude kojom je okrivljeni oglašen krivim a koja je potvrđena drugostepenom presudom, proizilazi da činjenični opis krivičnog dela ugrožavanje javnog saboraćaja iz člana 289. stav 1. KZ odgovara činjeničnom opisu prekršaja iz člana 226. stav 1. u vezi stava 3. tačka 28. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima, jer se u bitnom na isti način opisuju radnje izvršenja, radi se o istom životnom činjeničnom događaju - saobraćajnoj nezgodi sa istom karakteristikom dela – alkoholisanošću okrivljenog i istom posledicom - lakom telesnom povredom oštećenog.

Međutim, prema razlozima drugostepene presude drugostepeni sud je zaključio da se u konkretnom slučaju ne radi o presuđenoj stvari, a koja okolnost je isključila krivično gonjenje okrivljenog za predmetno krivično delo. Obrazlažući ovakav svoj zaključak drugostepeni sud u obrazloženju presude na strani 4 navodi da je prekršajni postupak protiv okrivljenog vođen zbog upravljanja vozilom - traktorom u alkoholisanom stanju, dok je u krivičnom postupku raspravljano o optužbi da je kao učesnik u saobraćaju doveo u opasnost telo oštećenog i naneo mu lake telesne povrede, što po oceni drugostepenog suda, znači da je okrivljeni u prekršajnom postupku i krivičnom postupku oglašen krivim za dve različite inkriminisane radnje jer se radi o „delima koja nisu utemeljena na istovetnim ili bitno istim činjenicama kod kojih ni zaštićeno dobro a ni posledice nisu isti“.

Ovi zaključci drugostepenog suda prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti i po nalaženju Vrhovnog suda ne mogu se prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP propisano je da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Pravna sigurnost u kaznenom pravu garantovana je i Ustavom Republike Srbije koji u članu 34. stav 4. između ostalog, određuje da niko ne može biti gonjen ili kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili je postupak pravnosnažno obustavljen, a istim zabranama podleže i vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

Takođe, odredba člana 4. Protokola 7. uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda propisuje da se nikome ne može ponovo suditi niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku te države.

Iz navedenih odredaba jasno proizilazi da je zabranjeno vođenje postupka za kažnjivo delo, ukoliko ono proizilazi iz istih činjenica, koje su predmet dela koje je već pravnosnažno presuđeno.

Znači zabrana ponovnog suđenja u istoj stvari odnosno zabrana gonjenja i kažnjavanja za isto delo, koje je kao osnovno načelo krivičnog zakonodavstva Republike Srbije sadržano u odredbama člana 4. ZKP i kao apsolutno nepovredivo pravo na pravnu sigurnost garantovano Ustavom Republike Srbije (član 34. stav 4. Ustava) i obavezujućim normama međunarodnog prava - član 14. stav 7. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima; član 4. Protokola 7 iz Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, podrazumeva nemogućnost pokretanja i vođenja kaznenog postupka protiv nekog lica za delo koje proizilazi iz istih činjenica ili činjenica koje su u suštini iste kao one koje su osnov optužbe za kazneno delo u ranijem postupku protiv tog lica koji je pravnosnažno okončan.

U konkretnom slučaju drugostepeni sud konstatuje postojanje ranije osude okrivljenog M.G. za delo koje „nije utemeljeno na istovetnim ili bitno istim činjenicama, sa drugačijim zaštićenim dobrom i posledicom“, što nije tačno, jer je u presudi Prekršajnog suda kao i u presudi Osnovnog suda u Kraljevu naveden isti činjenični opis - da je okrivljeni kritičnog dana kao učesnik u saobraćaju ne pridržavajući se saobraćajnih propisa, upravljao traktorom pod dejstvom alkohola od 1,82 (1,52) gram promila alkohola u krvi i time ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život i telo ljudi odnosno izazvao saobraćajnu nezgodu, u vreme, na mestu i na način kako je to, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, opisano u izrekama presuda Prekršajnog suda u Kraljevu i Osnovnog suda u Kraljevu.

Odredbom člana 289. stav 1. KZ određeno je da će se učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinska šteta koja prelazi iznos od 200.000,00 dinara, kazniti zatvorom do tri godine a stavom 3. istog člana određeno je da ako je delo iz stava 1. i 2. tog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Odredbom člana 226. stav 1. tačka 28. ZOOBS-a određeno je da će se novčanom kaznom od 5.000,00 do 25.000,00 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana kazniti za prekršaj, vozač koji upravlja ili počne da upravlja vozilom u saobraćaju na putu ili vozač instruktor dok osposobljava kandidata za vozača u praktičnom upravljanju vozilom protivno odredbama člana 164. tog zakona, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da će se za prekršaj iz stava 1. ovog člana kojim je i zazvana neposredna opasnost za drugog učesnika u saobraćaju ili prozurokovana saobraćajna nezgoda učinilac kazniti novčanom kaznom od 12.000,00 do 50.000,00 dinara ili kaznom zatvora od 30 do 60 dana, a vozaču će se uz kaznu izreći i zabrana upravljanja motornim vozilom u trajanju od tri meseca do jedne godine.

U oba postupka reč je o istom okrivljenom i o životnom događaju koji se odigrao u istom vremenskom i prostornom okviru, činjenični opis prekršaja iz člana 226. stav 1. tačka 28. u vezi stava 3. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima u bitnom je isti sa činjeničnim opisom krivičnog dela iz člana 289. stav 1. KZ, pa se ovde radi o kaznenim delima koja su utemeljena na bitno istim činjenicama. Činjenično stanje je u bitnome isto, jer se u obe presude opisuje vožnja okrivljenog pod uticajem alkohola, ali i nastupanje posledice koja je u krivičnoj presudi označena kao saobraćajna nezgoda sa lakom telesnom povredom oštećenog a u prekršajnoj kao - nastupanje saobraćajne nezgode.

Posledica je u krivičnom zakoniku sastavni deo opisa elemenata krivičnog dela iz člana 289. stav 1. KZ, a u ZOOBS-u u članu 226. posledica je opisana u stavu 3. u vidu nastupanja saobraćajne nezgode - kao teži, kvalifikovani oblik kršenja osnovne odredbe člana 226. stav 1. ZOOBS-a, pa je upravo za taj oblik prekršaja okrivljeni oglašen krivim.

Prema tome, prekršajnom presudom, okrivljeni nije oglašen krivim samo zbog vožnje u alkoholisanom stanju koja kao takva čini obeležje prekršaja iz člana 226. stav 1. tačka 28. ZOOBS-a, već i zbog prouzrokovanja saobraćajne nezgode kojom je doveden u opasnost život ili telo ljudi kao posledice te radnje. Krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim podrazumeva posledicu u vidu dovođenja u opasnost života ili tela ljudi koje je u konkretnom slučaju realizovano nastupanjem lake telesne povrede oštećenog, pa sama činjenica da u presudi Prekršajnog suda u Kraljevu nije navedena „laka telesna povreda oštećenog R.G.“, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nije od uticaja na zaključak suda da se radi o istovetnom događaju koji je bio predmet prekršajnog i krivičnog postupka.

S`toga se u konkretnom slučaju radi o identitetu dela u smislu postojanja svih kriterijuma na osnovu kojih se on određuje: da su oba dela po svojoj prirodi kažnjiva; da su oba dela zasnovana na činjenicama koje su u suštini iste i to kako u smislu činjeničnog opisa radnje izvršenja tako i u smislu nastupanja posledice i da postoji dvostrukost postupanja jer je najpre vođen i okončan prekršajni postupak a onda i krivični.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud zaključuje da se u konkretnom slučaju radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, zbog čega je otklanjajući učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP preinačio presude Osnovnog suda u Kraljevu 20K br. 316/14 od 23.03.2015. godine i Višeg suda u Kraljevu Kž br. 217/15 od 13.07.2015. godine i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 422. stav 1. tačka 2) ZKP prema okrivljenom M.G. odbio optužbu za krivično delo ugrožavanje saobraćaja iz člana 289. stav 1. KZ, jer u smislu člana 4. stav 1. ZKP niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen.

Kako je prema M.G., optužba odbijena, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 265. stav 1. ZKP, odlučio da troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                         Za predsednika veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                        Vesko Krstajić, s.r.