U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Jasmine Vasović i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Milana Delića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu Kž1 br. 252/18 od 30.10.2018.godine i Apelacionog suda u Nišu 12Kž3.br.7/19 od 02.04.2019.godine, u sednici veća održanoj dana 17.10.2019. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Milana Delića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu Kž1 br. 252/18 od 30.10.2018.godine i Apelacionog suda u Nišu 12Kž3.br.7/19 od 02.04.2019.godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti odbacuje kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 br. 252/18 od 30.10.2018.godine, usvojena je žalba punomoćnika privatne tužilje BB i preinačena presuda Osnovnog suda u Nišu, tako što je okrivljena AA oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. KZ i izrečena joj sudska opomena. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 12Kž3.br.7/19 od 02.04.2019.godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene i presuda Višeg suda u Nišu Kž1 br. 252/18 od 30.10.2018.godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljene AA, advokat Milan Delić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a ovo iz sledećih razloga:

Branilac okrivljene u zahtevu navodi da je pobijanim presudama u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe pogrešno primenjen zakon (člana 439. tačka 2) ZKP), jer u konkretnom slučaju ne postoji kvalifikovani oblik krivičnog dela uvreda iz člana 170, obzirom da fejsbuk nije javni medij, te da je pogrešan zaključak suda, odnosno isti nije utemeljen u materijalnopravnim propisima, jer bez obzira što se vesti preko društvenih mreža brzo šire i za njih u kratkom roku može da sazna veći broj lica, fejsbuk stranica, kao društvena mreža nije sredstvo javnog informisanja, niti se može podvesti pod pojam javnog skupa.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljene iznela je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i stim u vezi u obrazloženju presude na strani dva, stav pet i strani tri stav jedan dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, u preostalom delu je nedozvoljen, a ovo iz sledećih razloga:

Branilac okrivljene kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a s tim u vezi je iznet stav da u radnjama okrivljene nema ni osnovnog oblika krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ. Napred navedeno obrazlaže navodima da nije dokazano da je okrivljena imala nameru da uvredi privatnu tužilju, niti da su reči napisane ispod fotografije bile upućene privatnoj tužilji, jer se komentar ispod fotografije odnosi na ustanovu, na mesto gde je fotografija sačinjena, odnosno komentar ispod fotografije je opis radnog mesta okrivljene onako kako su ga doživljavale i okrivljena i privatna tužilja, kao „jedan zmijarnik“ i da je okrivljena imala nameru da nekoga uvredi, napisala bi drugi tekst ispod fotografije. Takođe navodi i da komentar koji se nalazi ispod fotografije, a imajući u vidu kontekst u kome je dat ni objektivno za bilo koga nije uvrdljiv, da i iz iskaza privatne tužilje proizilazi da okrivljena istu nije uvredila, obzirom da privatna tužilja ne razume engleski jezik, da ne zna da čita, da nema fejsbuk, te da privatna tužilja nikada lično nije pročitala komentar ispod slike.

Na taj način, iako se formalno poziva na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno u pobijanim pravnosnažnim presudama, iznoseći sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i sopstveno viđenje odlučnih činjenica koje iz dokaza proizilaze, suprotno oceni i činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda iznetim u pobijanim pravnosnažnim presudama.

Međuti, činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi, shodno odredbama člana 485. ZKP, nije predmet razmatranja od strane Vrhovnog kasacionog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, ni dozvoljen razlog, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. ZKP, kao i odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                                                   Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić