Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 704/16 od 08.06.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog I.D. a prvostepena presuda, koja je ispravljena rešenjem toga suda K br. 142/14 od 05.05.2016. godine, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Senti K br. 142/14 od 11.03.2016. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 704/16 od 08.06.2016. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog I.D., adv. J.M., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude u odnosu na okrivljenog I.D. i istog oslobodi od optužbe da je učinio predmetno krivično delo ili pak da iste ukine ili da ukine samo drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.D., dostavio Republičkom javnom tužiocu u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP je neosnovan, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.D., kao razlog podnošenja zahteva navodi opštu odredbu povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, dok u obrazloženju zahteva označava povredu zakona iz član 439. tačka 1) ZKP a po pitanju da li je delo za koje se optuženi goni krivično delo, uz obrazloženje da izreka pobijane pravnosnažne presude u odnosu na okrivljenog I.D. ne sadrži opis koristi koju je okrivljeni nameravao da pribavi, u čemu se ona ogleda, odnosno uopšte ne sadrži radnju pribavljanja drugom protivpravne koristi a što je bitan elemenat krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 30. i 33. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se nadalje ističe da je okrivljeni oglašen krivim za krijumčarenje većeg broja lica a da su u izreci pravnosnažne presude navedena imena samo dva lica, što se po stavu branioca ne smatra većim brojem lica, pa s`toga izreka pravnosnažne presude ne sadrži ni bitne elemente kvalifikovanog oblika predmetnog krivičnog dela - nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 30. i 33. KZ.

Istaknuti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda izreka pravnosnažne presude kojom je okrivljeni I.D. oglašen krivim zbog izvršenja u pokušaju krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. i člana 30. i 33. KZ, sadrži opis namere okrivljenog I.D. da pribavi imovinsku korist okrivljenom H.T. a koja korist se ogleda u obećanju novčane naknade od 100 evra po jednom krijumčarenom migrantu.

Krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi vrši se u nameri da se sebi ili drugom pribavi kakva korist, a u konkretnom slučaju izrekom pravnosnažne presude je utvrđeno da je okrivljeni I.D. delo izvršio u nameri da drugom i to okrivljenom H.T. pribavi imovinsku korist u iznosu od po 100 evra po jednom krijumčarenom migrantu, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda izreka pobijane presude sadrži kako objektivna tako i subjektivna obeležja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ za koje delo je okrivljeni i oglašen krivim.

Takođe, neosnovani su navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da izreka pravnosnažne presude ne sadrži bitan elemenat kvalifikovanog oblika krivičnog dela iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. i člana 30. i 33. KZ a to je krijumčarenje većeg broja lica preko granice, jer su u izreci označena samo dva lica. Ovo s`toga što je u izreci pravnosnažne presude jasno utvrđeno da su okrivljeni I.D. i H.T. preko državne granice između Republike Srbije i Republike Mađarske, pokušali da prokrijumčare grupu od 12 migranata, a što svakako predstavlja veći broj lica, pa sama činjenica da sud nije identifikovao sve migrante navodeći njihova imena, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda nije od uticaja na postojanje ovog kvalifikovanog oblika krivičnog dela u pitanju.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi za koje je okrivljeni I.D. oglašen krivim i osuđen proizilaze svi objektivni i subjektivni elementi bića krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. i člana 30. i 33. KZ, u pokušaju.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud, iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, u tom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbio, kao neosnovan.

Branilac okrivljenog I.D., kako to proizilazi iz obrazloženja podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, uz obrazloženje da sud ne daje razloge o odlučnim činjenicama jer s`obzirom na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, nije obrazložio objektivnu i subjektivnu vezu između okrivljenih, koja mora kumulativno da postoji da bi se delo kvalifikovalo u smislu člana 33. KZ.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog shodno ograničenju njegovih prava pravima koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u tom delu ocenio kao nedozvoljen, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                                    Nevenka Važić, s.r.