Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 573/18 od 18.06.2018. godine, povodom žalbe branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Petrovića, a po službenoj dužnosti, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu K 209/17 od 01.03.2018. godine, samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okrivljenog AA, dok su žalbe zamenika javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, branioca okrivljenog AA, advokata Alesandra Petrovića i branioca okrivljenog Predraga Đorđevića, advokata Aleksandre Petrović, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog Predraga Đorđevića, advokat Aleksandra Petrović, blagovremeno je podnela zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP, a zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili preinači pobijanu presudu Apelacionog suda u Beogradu i okrivljenog Predraga Đorđevića oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se po zakonu ne mogu zasnivati, te u tom smislu kao nezakonit dokaz označava zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija MUP RS, DP, PU za grad Beograd, UKP IV Odeljenje od 14.02.2017. godine, smatrajući da je reč o nezakonitom dokazu iz razloga što su prema mišljenju branioca, policijski službenici prilikom preduzimanja dokazne radnje pretresanja, prekoračili granice svojih ovlašćenja, tako što su postupali suprotno naredbi za pretres sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp Pov 172/17 od 13.02.2017. godine, budući da je u konkretnom slučaju izvršen pretres celog kafića, kao i pomoćnih prostorija kafića koje pripadaju „BB“, iako prema navodima zahteva, u naredbi stoji da se ima izvršiti samo pretres prostorija u prizemlju kafića. Uz to, branilac smatra da je pomenuti zapisnik nezakonit dokaz, i iz razloga što je isti sačinjen u odsustvu branioca, iako je odbrana u konkretnom slučaju obavezna.

Iznetim navodima, iako branilac formalno ne označava, po nalaženju ovog suda, isti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz razloga što pomenuti dokaz – zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija, niti sam po sebi, niti prema načinu pribavljanja, nije u suprotnosti sa odredbama ZKP-a. Naime, pretresanje stana i drugih prostorija, obavljeno je na osnovu prethodno pribavljene naredbe sudije za prethodni postupak Kpp Pov 172/17 od 13.02.2017. godine, i u svemu je izvršeno u skladu sa odredbama člana 155-157 ZKP koje regulišu preduzimanje ove dokazne radnje. S tim u vezi, neosnovano branilac ističe da je predmetno pretresanje izvršeno suprotno naredbi suda, jer iz spisa predmeta, i to upravo iz pomenute naredbe za pretres od 13.02.2017. godine, jasno proizilazi da je naređen pretres ugostiteljskog lokala, kafića „VV“ u ..., tj. da u naredbi nisu opredeljivane prostorije kafića, nego je naređen pretres celog kafića, a što dakle, podrazumeva sve prostorije gde se kafić nalazi, pa samim tim uključuje i pomoćne prostorije, u kojima je u konkretnom slučaju pretresanje i izvršeno. Takođe, pre preduzimanja ove dokazne radnje, tj. pre početka pretresanja predmetnih prostorija, okrivljeni je shodno članu 156. stav 2. ZKP propisno poučen o svom pravu da uzme advokata, odnosno branioca koji može prisustvovati pretresanju, što je na zapisniku i konstatovano, pa kako okrivljeni nije zahtevao prisustvo branioca, to branilac u smislu navedene zakonske odredbe, nije ni bio u obavezi da bude prisutan prilikom pretresa, niti prilikom sačinjavanja i potpisivanja zapisnika, pa stoga zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija MUP RS, DP, PU za grad Beograd, UKP IV Odeljenje od 14.02.2017. godine, predstavlja dokaz na kome se pobijane presude mogu zasnivati.

Iz iznetih razloga, po nalaženju ovog suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored toga, u zahtevu branilac formalno ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, a u obrazloženju istog navodi da je sud prilikom izricanja kazne zatvora okrivljenom Predragu Đorđeviću, kao otežavajuću okolnost uzeo činjenicu ranije osuđivanosti okrivljenog za istovrsno krivično delo, zanemarujući da je u konkretnom slučaju, prema navodima zahteva, nastupila zakonska rehabilitacija i da su predmetne osude morale biti brisane po službenoj dužnosti, zbog čega branilac smatra da je time učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Iznetim navodima, iako branilac formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, isti ukazuje na povredu člana 441. stav 1. ZKP.

Takođe, u zahtevu branilac iznosi sopstvenu analizu i ocenu odbrane okrivljenog Predraga Đorđevića, zaključujući da droga koja je pronađena u njegovom džepu, nije bila namenjena prodaji, već za ličnu upotrebu okrivljenog, kao i da droga koja je kritičnom prilikom pronađena u kafiću, nema nikakve veze sa okrivljenim Predragom Đorđevićem, te da isti ne zna kome ta droga pripada.

Iznetim navodima se, po oceni ovog suda, osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pobijanim presudama, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev branioca okrivljenog Predraga Đorđevića, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kome je zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                                  Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić