Istom presudom oštećena BB je za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva upućena na parnični postupak.

Presudom Višeg suda u Čačku Kž1 108/23 od 10.07.2023. godine, usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužilaštva u Čačku preinačena je presuda Osnovnog suda u Čačku K br 265/22 od 12.04.2023. godine, samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Viši sud u Čačku okrivljenog AA, koji je prvostepenom presudom oglašen krivim zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 5 meseci, koju će okrivljeni izdržati po pravnosnažnosti presude, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Marko Đurović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP), sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi krivične odgovornosti ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku, ali pred drugim većem.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kome se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi, da je za postojanje krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ potreban određeni kontinuitet nasilja, odnosno da nasilje ima određenu dužinu, intenzitet, da bude jednostrano, sa strane jednog partnera prema drugom, a da u konkretnoj situaciji iz izjave same oštećene BB, nalaza veštaka neuropsihijatra i izveštaja Centra za socijalni rad proizilazi da je kritični događaj prvi incident između supružnika, pri čemu je svađu isprovocirala oštećena, a da je sud naknadne događaje (posle 5/6.10.2021. godine) predstavio kao kontinuitet.

Odredbom člana 194. stav 1. KZ, propisano je da ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice kazniće se zatvorom od 3 meseca do 3 godine.

Odredbom člana 112. stav 30. KZ, propisano je da kad je radnja krivičnog dela određena trajnim glagolom smatra se da je delo učinjeno, ako je radnja izvršena jednom ili više puta.

Iz izreke prvostepene presude, u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, proizilazi da je okrivljeni AA u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci, „primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život i telo, drskim i bezobzirnim ponašanjem, ugrozio spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje člana svoje porodice, supruge oštećene BB, na taj način što je nakon dolaska kući ušao u dnevnu sobu gde se nalazila oštećena i na njeno pitanje gde se nalazi njihovo drugo vozilo odgovorio: „Šta to tebe zanima, ti se razvodiš, nemaš pravo da pitaš“, nakon čega je isključio televizor koji je oštećena gledala, isčupao kablove od televizora i ugasio svetlo u dnevnoj sobi govoreći oštećenoj da ona nema pare sve to da plati, a kada je oštećena rekla da će pozvati policiju, uzeo je njen mobilni telefon i otišao u spavaću sobu, pa je oštećena krenula za njim u nameri da vrati telefon, kada je okrivljeni uhvatio za obe ruke i odgurnuo, tako da je pala između francuskog ležaja i radijatora udarivši temenom glave u pod i dok je pokušavala da ustane okrivljeni joj je prišao, uhvatio je rukama za obe noge i jako širio noge, zbog čega je oštećena osetila jak bol, pa je zapomagala, a kad je uspela da ustane i krenula da izađe napolje videla je da okrivljeni zaključao vrata kuće i uzeo ključ, zbog čega je ponovo pobegla u dnevnu sobu gde je okrivljeni stigao, uhvatio je za kosu i gurnuo tako da je pala na pod i dok se nalazila u ležećem položaju zadao joj udarac nogom u predelu desnog kuka, a kada je uspela da ustane krenula je prema vratima terase u nameri da pobegne iz kuće, a okrivljeni je ponovo stigao i uputio pretnju: „Beži, beži, nećeš pobeći, ubiću te, nećeš stići da se razvedeš“, pa je tada uhvatio za kosu i glavom joj udario o staklo na vratima terase, a kada je oštećena uspela da pobegne na drugi kraj dnevne sobe, okrivljeni je skočio na ugaonu garnituru, jednom rukom je oštećenu uhvatio za kosu, a otvorenom šakom druge ruke zadavao joj više udaraca u predelu temena glave govoreći joj da će tako da je bije, jer se tu ništa ne vidi, na koji način joj je naneo lake telesne povrede, bliže opisane u izreci te presude, nakon čega je oštećena uspela da pobegne iz kuće, dok je okrivljeni govorio: „Beži, beži, nećeš pobeći“.

Radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 194. stav 1. KZ, definisana je posledicom (posledična radnja izvršenja) i određena je trajnim glagolom, pa se u smislu odredbe člana 112. stav 30. KZ smatra da je delo učinjeno ako je radnja izvršena jednom ili više puta, pri čemu radnja izvršenja krivičnog dela sadržajno može biti različita, ali se mora tumačiti u kontekstu načina izvršenja krivičnog dela. Po nalaženju Vrhovnog suda krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. KZ može postojati i onda kada je radnja izvršenja preduzeta samo jednom, ukoliko je objektivno podobna da dovede do ugrožavanja spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja pasivnog objekta – oštećenog, kao što je u konkretnoj situaciji slučaj.

Iz izreke prvostepene presude u odnosu na koju je podnet zahtev, proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom primenio nasilje, da je pretio da će napasti na život i telo oštećene, da je drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrozio spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje člana svoje porodice – supruge i u njegovim radnjama stiču se svi bitni elementi krivičnog dela za koje je u ovom krivičnom postupku oglašen krivim, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kojima se na navedeni način ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane Vrhovnog suda ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog AA u uvodu zahteva kao razlog podnošenja ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, međutim kako branilac u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se navedena povreda zakona sastoji, to zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva kako opredeljenje o kojoj tačno povredi zakona je reč, tako i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Stoga je Vrhovni sud, obzirom da ne može po službenoj dužnosti ispitivati u čemu se eventualna povreda zakona sastoji, budući da se u skladu sa odredbama člana 489. stav 1. ZKP kreće samo u granicama podnetog zahteva, odnosno razloga, dela i pravca pobijanja, ocenio da podneti zahtev u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da je u ovom krivičnom postupku medicinska dokumentacija kontradiktorna, da je trebalo obaviti veštačenje od strane specijaliste za sudsku medicinu radi razjašnjenja mehanizma nastanka povreda i da je nalaz veštaka ortopeda nepotpun, jer ne sadrži izjašnjenje o starosti povreda oštećene, na koji način se zahtevom ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP), koje u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je podneti zahtev u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, u delu u kome je zahtev odbačen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Tatjana Milenković, s. r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Dubravka Damjanović, s. r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić