.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1011/2015
26.11.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog R.S., zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog R.S., advokata M.L., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu K 22/14 od 23.04.2015. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1 465/15 od 03.08.2015. godine, u sednici veća održanoj 26.11.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog R.S., advokata M.L., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu K 22/14 od 23.04.2015. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1 465/15 od 03.08.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu K 22/14 od 23.04.2015. godine (u zahtevu pogrešno označena kao presuda Prvog osnovnog suda u Aranđelovcu K 22/15) okrivljeni R.S. je oglašen krivim da je izvršio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, za koje je osuđen na novčanu kaznu od 40.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, a istovremeno je određeno da ako navedenu kaznu ne plati u ostavljenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Oštećeni privatni tužilac N.V. je radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnični postupak. Okrivljeni je obavezan da sudu na ime troškova paušala plati iznos od 2.000,00 dinara, a da privatnom tužiocu na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 72.980,00 dinara, sve u roku od osam dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 465/15 od 03.08.2015. godine (u zahtevu pogrešno označena kao presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž 465/15), odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog R.S., a presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu K 22/14 od 23.04.2015. godine je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog R.S., advokat M.L., ne navodeći zakonski razlog zbog kojeg izjavljuje zahtev za zaštitu zakonitosti, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovnu odluku ili da ih preinači u smislu navoda iz zahteva za zaštitu zakonitosti
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je okrivljeni R.S. reči koje je kritičnom prilikom uputio privatnom tužiocu, u vreme suđenja pred Osnovnim sudom u Aranđelovcu u predmetu P 11812/11, izgovorio u cilju odbrane svog prava, a ne sa ciljem omalovažavanja oštećenog. S tim u vezi, branilac smatra, da su sudovi u pobijanim presudama povredili krivični zakon, jer su pogrešno primenili odredbu člana 170. stav 1. KZ, budući da je u konkretnom slučaju trebalo primeniti odredbu člana 170. stav 4. KZ koja propisuje da se neće kazniti za delo iz stava 1. do stava 3. ovog člana učinilac koji je krivično delo uvrede izgovorio u odbrani nekog svog prava ili zaštiti opravdanih interesa, ako se iz načina izražavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije učinio u nameri omalovažavanja.
Iznetim navodima, po oceni ovog suda, iako branilac okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, on u suštini osporava ocenu izvedenih dokaza i istom utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama vezano za postojanje namere omalovažavanja na strani okrivljenog, jer za razliku od nižestepenih sudova, koji su na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja zaključili da su reči koje je okrivljeni kritičnom prilikom uputio tužiocu upućene sa namerom vređanja i omalovažavanja privatnog tužioca, branilac okrivljenog zaključuje da ta namera na strani okrivljenog kritičnom prilikom nije postojala.
Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog R.S. ocenio kao nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar - savetnik Predsednik veća - sudija
Ivana Trkulja Veselinović,s.r. Janko Lazarević,s.r.
