Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA - advokat Momčilo Kovačević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud uvaži podneti zahtev, ukine pobijanu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9), dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da je sud prekoračio optužbu time što je u izreci napravio konstrukciju produženog krivičnog dela, čega nema u optužnici.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Po nalaženju Vrhovnog suda, navedenom izmenom činjeničnog opisa krivičnog dela iz optužnog akta OJT u Aleksincu Kto.251/21 od 13.12.2021. godine, sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA.

Ovo stoga što sud može izmeniti opis dela dat u optužnici a da ne prekorači optužbu, sve dok izmenjeni opis ostaje u granicama činjeničnog osnova optužnice tj. u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva a iz kojih proizilaze zakonska obeležja određenog krivičnog dela.

U konkretnom slučaju optužbom je okrivljenom stavljeno na teret da je kritičnom prilikom „ u poreskom periodu od 01.01.2010. godine do 31.12.2010. godine i od 01.01.2011. godine do 31.12.2011. godine u svojstvu poreskog obveznika fizičkog lica...“ čime je izvršio krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a pobijanom presudom je oglašen krivim da je izvršio produženo krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, tako što je „u poreskom periodu od 01.01.2010.godine do 31.12.2010. godine u svojstvu poreskog obveznika fizičkog lica ... u poreskom periodu od 01.01.2011. godine do 31.12.2011. godine u svojstvu poreskog obveznika fizičkog lica...“

Kada se ima u vidu da sud nije vezan pravnom ocenom krivičnog dela iz optužbe a da je okrivljeni oglašen krivim za iste radnje koje su opisane u optužnom aktu, tada razdvajanjem radnji okrivljenog za kritične periode odnosno za fiskalne godine i to za 2010. godinu i 2011. godinu, nije narušen objektivni identitet optužbe i presude jer takvim postupkom sud nije prešao granice činjeničnog osnova optužnice.

Imajući u vidu napred navedeno to su u konkretnom slučaju neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je u ostalom delu nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je dozvoljeno podnošenje zahteva okrivljenom i braniocu. Međutim, branilac navedenu povredu zakona obrazlaže tako što osporava utvrđeno činjenično stanje i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, dajući sopstvenu ocenu izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim presudama. Ovo sa razloga što navodi da sud nije prihvatio dokaze o lečenju i operacijama ćerke okrivljenog iako su svedoci – zaposleni naveli da su sami sakupljali novac za lečenje ćerke okrivljenog koji je namenjen upravo tome, pa kako okrivljeni nije stekao nikakav prihod nije imao ni obavezu plaćanja poreza na dohodak građana. Iz tog razloga je netačno i u suprotnosti sa dokazima u predmetu, da se radi o prihodu okrivljenog na koji postoji obaveza plaćanja poreza na dohodak građana.

Pored navedenog, u zahtevu se ističe i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je dozvoljeno podnošenje zahteva okrivljenom i braniocu. Međutim, u obrazloženju navedene povrede zakona branilac navodi da je sud nepravilno cenio sve okolnosti koje utiču na visinu kazne, na koji način se suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Kako, dakle, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i braniocu zbog povrede zakona, stoga je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Momčila Kovačevića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na ovu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Dubravka Damjanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić