Protiv drugostepene pravnosnažne presude, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Milan Radić, zbog „povrede zakona iz člana 439. Zakonika o krivičnom postupku“, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je drugostepenom presudom, kojom je okrivljeni oglašen krivim za nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika (KZ), učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP. Istaknute povrede branilac obrazlaže navodima da je pobijanom pravnosnažnom presudom okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ iako iz izreke presude ne proizilazi kojim građanima je okrivljeni značajnije ugrozio spokojstvo i na koji način je to učinio. Prema navodima zahteva, posledica predmetnog krivičnog dela je značajnije ugrožavanje spokojstva prisutnih građana, pri čemu su se prisutni svedoci BB i VV izjašnjavali o krivičnom delu razbojništvo za koje je prvostepenom presudom okrivljeni oglašen krivim, a nisu se izjasnili da im je spokojstvo ugroženo, te posledica predmetnog krivičnog dela nije ni nastupila.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Iz zakonskog opisa bića krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ, proizlazi da su bitna obeležja ovog krivičnog dela – radnja izvršenja koja se može sastojati u preduzimanju neke od alternativno predviđenih delatnosti: grubom vređanju, zlostavljanju drugog, vršenju nasilja prema drugom, izazivanju tuče, drskom ili bezobzirnom ponašanju, i posledica koja se može sastojati ili u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana ili težem remećenju javnog reda i mira. Kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela iz stava 2. istog člana, između ostalog, postoji kada je pri izvršenju osnovnog oblika dela iz stava 1. člana 344. KZ, nekom licu nanesena laka telesna povreda. Krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. KZ spada u tzv. posledična krivična dela kod kojih se smatra da je krivično delo dovršeno kada su ostvarena oba elementa krivičnog dela i radnja izvršenja i posledica krivičnog dela, te je ovo krivično delo svršeno tek kada je nekom od zakonom navedenih radnji izvršenja značajnije ugroženo spokojstvo građana ili je teže remećen javni red i mir.

U konkretnom slučaju, pobijanom pravnosnažnom drugostepenom presudom okrivljeni AA oglašen je krivim da je u vreme i mestu označenom u činjeničnom opisu dela u izreci presude, „pod uticajem alkohola u krvi od 1,489mg/ml, usled čega mu je sposobnost da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima bila umanjena, ali ne u bitnom stepenu, svestan zabranjenosti svoga dela čije izvršenje je hteo, zlostavljao oštećenog GG, vršio nasilje, te time značajnije ugrozio spokojstvo građana i oštećenom naneo laku telesnu povredu u vidu nagnječenja mekih tkiva u desnom čeonom predelu glave na taj način što je ... preprečio put oštećenom... pošao ka oštećenom i sa traktora uzeo jednu motornu testeru, upalio je i krenuo prema oštećenom, koji je tada počeo da beži u komšijsko dvorište... te je pobegao duboko u dvorište porodice BB-VV, koja je sve to posmatrala jer su se u dvorištu nalazili BB sa decom, a potom je svedoku VV došao sin DD dok je on bio u kući i rekao da neki čovek hoće da ubije GG motornom testerom... kada je okrivljeni isto došao do tog mesta gde se nalazio oštećeni uzeo drvenu oblicu dužine oko 1 metar i prečnika oko 10 centimetara i naneo oštećenom laku telesnu povredu predmetom koji je podoban da telo teško povredi...“.

Po oceni ovoga suda , iz činjenica i okolnosti označenih u činjeničnom opisu dela u izreci prvostepene presude, proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to kako objektivna, koja se tiču radnje izvršenja, koja se sastoji u vršenju nasilja prema drugom i drskom i bezobzirnom ponašanju, zatim posledice dela koje se ogleda u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana, kao i kvalifikatorne okolnosti težeg oblika krivičnog dela iz člana 344. stav 2. – nanošenje lake telesne povrede oštećenom prilikom izvršenja osnovnog oblika dela iz stava 1. člana 344. KZ, tako i subjektivna obeležja koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog, koji je obuhvatao i svest o zabranjenosti dela.

Dakle, po nalaženju ovog suda, radnje koje je okrivljeni preduzeo kritičnom prilikom, na način što je oštećenom preprečio put, zatim pošao ka oštećenom sa upaljenom motornom testerom, a potom drvenom oblicom istom naneo laku telesnu povredu, kojima je prouzrokovao i zabranjenu posledicu dela – značajnije ugrožavanje spokojstva građana koje se ogleda u tome što je kod oštećenog, kao i kod lica koja su bila prisutna (BB sa decom i svedok VV, ali ne od početka događaja), izazvan je osećaj uznemirenosti i straha, te su iste dovele do značajnijeg ugrožavanja njihovog spokojstva.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da je pobijanom pravnosnažnom presudom učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer činjenični opis dela u izreci pravnosnažne presude ne sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ s obzirom da nedostaje posledica dela u pogledu značajnijeg ugrožavanja spokojstva građana, ocenio kao neosnovane.

Sledstveno iznetom, neosnovani su navodi branioca da se u radnjama okrivljenog stiču zakonska obeležja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u sticaju sa krivičnim delom oduzimanje tuđe stvari iz člana 211. stav 1. KZ, odnosno da je pravnosnažnom presudom učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Milanka Ranković