Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog I.S. – advokat T.K., zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, te zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da ukine samo drugostepenu odluku i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, uz istovremeni zahtev da okrivljeni i njegov branilac budu obavešteni o sednici veća.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti, a u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP je neosnovan, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Pozivajući se na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog I.S. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepeni sud, kao dokaz količine posečenih stabala u konkretnom slučaju, koristio iskaz šumara D.LJ., koji iskaz je kao istinit prihvatio i drugostepeni sud, a na kom dokazu se po odredbama ZKP presuda ne može zasnivati, jer se utvrđivanje količine posečenih stabala, prema stavu branioca, jedino može utvrditi veštačenjem od strane sudskog veštaka šumarske struke. U vezi sa istom povredom odredaba krivičnog postupka, u zahtevu se navodi i da je pravnosnažna presuda zasnovana na neoverenoj fotokopiji knjige panjeva šumara D.LJ., koja nije proverena drugim dokazima, a na osnovu koje je prvostepeni sud utvrdio odlučne činjenice u odnosu na mesto seče i količinu posečenih stabala.

Suprotno izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neoverena fotokopija knjige panjeva šumara D.LJ. i njegov iskaz sa glavnog pretresa ne predstavljaju nedozvoljen dokaz, na kome se presuda ne može zasnivati. Ovo stoga što se pobijane presude ne zasnivaju isključivo na ovim dokazima, već i na, kako je to konstatovano u prvostepenoj presudi, izveštaju Policijske stanice Bela Palanka od 10.02.2010. godine, potvrdama o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenih I.S. i M.L. od 04.02.2010. godine, obaveštenju o izvršenim bespravnim radnjama Šumske uprave Niš, te na osnovu uvida u kriminalističko-tehničku dokumentaciju od 04.02.2010. godine sa službenom beleškom o kriminalističko-tehničkom pregledu lica mesta od istog datuma.

Osim toga, verodostojnost knjige panjeva i iskaz svedoka - šumara D.LJ. u toku postupka nije ničim dovedena u sumnju, obzirom da na glavnom pretresu validnost ovih dokaza nije osporena od strane stranaka u postupku.

Imajući u vidu napred navedeno, te činjenicu da odredba člana 139. stav 1. ZKP ne obavezuje izričito sud da kao dokaz koristi isključivo originalne isprave, jer je navedenom odredbom propisano da se isprava pribavlja, po pravilu, u orginalu, te da se, shodno stavu 2. istog člana, može pribaviti i kopija isprave, to je očigledno da knjiga panjeva šumara D.LJ. ne predstavlja dokaz na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda ne može zasnivati. Stoga se, po oceni ovoga suda, zahtevom neosnovano ukazuje na postojanje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

U ostalom delu, navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, ukazuje se na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP, isticanjem da drugostepeni sud u pobijanoj odluci nije izneo jasne razloge za prihvatanje dokaza na kojima je prvostepeni sud zasnovao svoju odluku, te na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5. ZKP ukazivanjem da u preambuli prvostepene presude nije navedeno da su stranke bile prisutne na glavnom pretresu održanom dana 29.03.2013. godine, a što u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja razloge zbog kojih je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim braniocima.

Takođe, u zahtevu se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, međutim u obrazloženju se ne navodi u čemu se ova povreda sastoji, već se polemiše sa činjeničnim utvrđenjima i ocenom izvedenih dokaza od strane prvostepenog i drugostepenog suda, uz iznošenje sopstvene ocene izvedenih dokaza od strane branioca, na koji način se u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnom presudom, a što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja razlog zbog kojeg je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca.

Naime, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, ograničeno je pravo okrivljenog (dakle i njegovog branioca, shodno odredbi člana 71. tačka 5. ZKP), na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek, i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim sudom (član 74, član 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4.).

Imajući u vidu da branilac okrivljenog, dakle, u ostalom delu pravnosnažne presude pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. i iz člana 438. stav 1. tačka 5, a što sve nije propisano kao razlog zbog kog je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima i njihovim braniocima, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog I.S. odbacio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u odbijajućem delu, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                            Vesko Krstajić, s.r.