Okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 5.000,00 dinara i da na ime troškova nastalih pred OJT u Kruševcu plati iznos od 200.630,16 dinara, te da oštećenoj BB na ime nužnih troškova krivičnog postupka plati iznos od 99.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Oštećena BB je radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućena na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 broj 717/20 od 10.11.2020. godine, povodom žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca, a po službenoj dužnosti, presuda Osnovnog suda u Kruševcu K broj 553/19 od 04.09.2020. godine preinačena je samo u pogledu uračunavanja vremena provedenog po meri zadržavanja u kaznu zatvora, tako što je okrivljenom AA, shodno odredbi člana 63. stav 1. KZ, u kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, na koju je osuđen prvostepenom presudom, a koja će se izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora, uračunato vreme provedeno po meri zadržavanja po rešenju PU u Kruševcu, PS u Varvarinu Ku broj 733/18 od 23.09.2018. godine, dok je zajednička žalba okrivljenog AA i njegovog branioca odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog AA – advokat Jugoslav Marković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, konkretno zbog povrede odredaba člana 16. ZKP, člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP, člana 428. stav 8. ZKP i člana 54. KZ, s tim što iz obrazloženja proizilazi da branilac ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, drugom sudiji, ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili tako što će preinačiti odluku o sankciji i odložiti njeno izvršenje;

- branilac okrivljenog AA – advokat Marko Drašković, na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP i zbog povrede odredaba člana 54. stav 1. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude tako što će okrivljenom izreći znatno blažu kaznu ili meru upozorenja, uz istovremeni zahtev da se u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odlaže, kao i da u smislu člana 488. stav 2. ZKP branilac okrivljenog bude obavešten o sednici veća pred Vrhovnim kasacionim sudom.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, zajedno sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, i nakon ocene navoda izloženih u zahtevima, našao:

Zahtevi su neosnovani u delu u kojem se odnose na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok su u ostalom delu nedozvoljeni.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ukazuje da su i prvostepeni i drugostepeni sud, prilikom donošenja odluke o kazni, učinili povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, jer su kao otežavajuće okolnosti cenili težinu izvršenog krivičnog dela i stepen društvene opasnosti (prvostepeni sud), odnosno težinu izvršenog krivičnog dela (drugostepeni sud). S tim u vezi, u zahtevu branioca Marka Draškovića ističe se i da je sud kao otežavajuću okolnost okrivljenom cenio posledicu predmetnog krivičnog dela, odnosno smrt jednog lica, što predstavlja bitan element krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, zbog kog je okrivljeni oglašen krivim, te nije mogla biti cenjena kao otežavajuća, a u zahtevu branioca Jugoslava Markovića da sud nije cenio doprinos oštećene, koja se po mišljenju odbrane nepropisno kretala kritičnom prilikom.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su, po oceni ovoga suda, neosnovani.

Za postojanje krivičnog dela teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, nužno je nastupanje smrti jednog ili više lica.

Odredbom člana 54. stav 3. KZ, propisano je da se okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela, ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Prema stanju u spisima, ni prvostepeni, a ni drugostepeni sud, prilikom donošenja odluke o kazni, na strani okrivljenog kao otežavajuću okolnost nisu cenili posledicu koja je nastupila kritičnom prilikom, odnosno smrt pokojne oštećene VV, već su cenili okolnosti iz člana 54. KZ koje su od uticaja na odmeravanje kazne, a koje ne predstavljaju okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela u pitanju (težinu izvršenog krivičnog dela, odnosno stepen društvene opasnosti). S toga po oceni ovoga suda nižestepenim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, na koju se neosnovano zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ukazuje.

Stoga su zahtevi u ovom delu odbijeni kao neosnovani.

U ostalom delu, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog odbačeni su kao nedozvoljeni, iz sledećih razloga:

U ostalom delu, zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca Jugoslava Markovića ukazuje se na povrede odredaba člana 16. ZKP, člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP, člana 428. stav 8. ZKP i s tim u vezi navodi da prvostepeni sud nije dao obrazloženje kojim dokazima i činjenicama se rukovodio kada je zaključio da je okrivljeni imao razloga da predvidi i očekuje pojavu ljudi tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi, izvodeći sopstveni zaključak da uzrok saobraćajnog udesa nije brzina vozila okrivljenog već preduzeta radnja pešakinje – pokojne oštećene VV, odnosno polemiše se sa postojanjem uzročne veze između postupanja okrivljenog i nastupanja saobraćajne nezgode u konkretnom slučaju. Istim zahtevom ukazuje se i na povredu člana 54. KZ, i s tim u vezi navodi da prilikom donošenja odluke o kazni sud nije cenio, niti dao bilo kakav značaj činjenici da se pokojna oštećena nepropisno kretala, a što po mišljenju odbrane isključuje krivicu okrivljenog, a kojim navodima se u suštini ukazuje na povredu odredaba člana 441. stav 1. ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca Marka Draškovića, u ostalom delu, ukazuje se na povredu člana 54. stav 1. KZ i s tim u vezi ističe da je obaveza suda bila da prilikom odmeravanja kazne uzme u obzir sve okolnosti koje utiču na to da kazna bude veća ili manja, te da prvostepeni sud prilikom odmeravanja kazne nije na strani okrivljenog cenio činjenicu da je u vreme izvršenja bio mlađe punoletno lice, niti je cenio doprinos oštećene pokojne VV nastanku saobraćajne nezgode, kojim navodima se takođe ukazuje na povredu odredaba člana 441. stav 1. ZKP.

Kako povrede odredaba člana 16. ZKP, člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP, člana 428. stav 8. ZKP i člana 441. stav 1. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih je okrivljenom preko branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA - advokata Jugoslava Markovića i advokata Marka Draškovića u ovom delu odbacio kao nedozvoljene.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem su zahtevi odbijeni kao neosnovani, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem su zahtevi odbačeni kao nedozvoljeni, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                             Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                        Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić