Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljene AA:

- advokat Gvozden Grgur i advokat Sanja Knežević, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenu oslobodi od optužbe ili iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

- advokat Dušica Šoštarić Blagojević zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenu oslobodi, jer delo za koje je osuđena nije krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene Republičkom javnom tužiocu, koga nije obavestio o sednici veća, kao ni branioce okrivljene, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te je po oceni navoda u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene AA – advokata Gvozdena Grgura i advokata Sanje Knežević je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA – advokata Dušice Šoštarić Blagojević je u celosti nedozvoljen.

Branioci okrivljene AA – advokat Gvozden Grgur i advokat Sanja Knežević u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuju na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da u izreci presude nisu tačno određene radnje, koje predstavljaju radnje izvršenja krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1. KZ, za koje je okrivljena oglašena krivom, a što dodatno obrazlažu pozivanjem na međunarodne konvencije.

Na navedenu povredu zakona, odbrana okrivljene ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju presude na strani dva, stav dva, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branioci okrivljene – advokat Gvozden Grgur i advokat Sanja Knežević, numerišu i obrazlažu povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stava 2. tačka 2) i 3) ZKP, navodima da su pobijane presude zahvaćene bitnim povredama odredaba krivičnog postpuka, jer je izreka presude nerazumljiva, a razlozi presude protivrečni izreci, presuda o odlučnim činjenicama uopšte nema razloge, a oni koji su navedeni u njoj su potpuno nejasni i međusobno protivrečni. Takođe, ovi branioci u zahtevu numerišu i povrede zakona iz člana 437. stav 1. tačka 1) i člana 441. stav 1. ZKP. Pored iznetog, u zahtevu za zaštitu zakonitosti imenovanih branilaca, ukazuje se i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP. Naime, branioci iznose sopstvenu ocenu izvedenih dokaza tokom postupka i iznose sopstvene činjenične zaključke vezane za postojanje namere na strani okrivljene, odnosno postojanje direktnog umišljaja za izvršenje krivičnog dela, a koji činjenični zaključci su drugačiji od onih utvrđenih pobijanim presudama. U vezi sa iznetim, branioci navode da je prvostepeni sud propustio da tačno i precizno utvrdi pojedinačno preduzete radnje okrivljene, kao i objektivne okolnosti konkretnog događaja, te da ne postoji nijedan dokaz da je iz radnje okrivljene došlo do povrede dostojanstva oštećenog u subjektivnom i objektivnom smislu.

Branilac okrivljene – advokat Dušica Šoštarić Blagojević kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a koja povreda je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, obrazlažući navedenu povredu zakona, branilac navodi da je okrivljena kritičnom prilikom bila u stanju privremene duševne poremećenosti, jer je trpela intenzivna nasilja u porodici. U vezi sa iznetim, branilac iznosi odbranu okrivljene AA i poziva se na određene pisane dokaze.

Na opisani način, branilac okrivljene – advokat Dušica Šoštarić Blagojević, u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, iznoseći svoje činjenične zaključke, sopstveno viđenje odlučnih činjenica koje iz tih dokaza proizilaze, a vezano za uračunljivost okrivljene, suprotno oceni, činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda iznetim u pobijanim presudama.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, čija su prava ograničena pravima okrivljenog u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke ili postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, niti zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), 438. stav 2. tačka 2) i 3), 441. stav 1. i 437. stav 1. tačka 1) ZKP, pa je Vrhovni kasacioni sud zahteve branilaca okrivljene – advokata Gvozdena Grgura i advokata Sanje Knežević i advokata Dušice Šoštarić Blagojević, u napred navedenom delu, ocenio kao nedozvoljene.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene – advokata Gvozdena Grgura i advokata Sanje Knežević nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.), što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva opredeljenje određene povrede zakona zbog koje okrivljeni, preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek (član 485. stav 4. ZKP) i obrazloženje u čemu se konkretno sastoji povreda zakona istaknuta u zahtevu.

Branioci okrivljene – advokat Gvozden Grgur i advokat Sanja Knežević kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numerišu i povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a koja povreda predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP. Međutim, u obrazloženju zahteva, branioci ne navode u čemu se konkretno sastoji istaknuta povreda zakona.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene - advokata Gvozdena Grgura i advokata Sanje Knežević nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, jer branioci ne daju obrazloženje u čemu se konkretno sastoji označena povreda zakona, odnosno iz kojih razloga je nepravilna odluka o troškovima krivičnog postupka.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća - sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić