Presudom Višeg suda u Somboru Kž1 209/23 od 06.11.2023. godine delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA preinačena je prvostepena presuda, samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji pa je okrivljeni AA zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) meseca, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 13.02.2022. godine do 15.03.2022. godine, kao i vreme provedeno na izvršenju mere bezbednosti zabrane napuštanja stana u periodu od 15.03.2022. godine do 14.06.2022. godine, a u preostalom delu žalba branioca okrivljenog je odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Zarić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i donese presudu kojom će u celosti preinačiti nižestepene presude i okrivljenog AA osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika ili da nižestepene presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer delo za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim nije krivično delo, jer se u radnjama okrivljenog ne stiču sva bitna obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Prema navodima zahteva, u činjeničnom opisu predmetnog krivičnog dela, datom u izreci pravnosnažne presude, nedostaju oba konstitutivna elementa krivičnog dela u pitanju - i radnja i posledica, iz razloga što se iz radnji okrivljenog i to iz reči upućenih u ugostiteljskom objektu oštećenom policijskom službeniku BB, ne može utvrditi da se radi o pretnji u krivičnopravnom smislu, jer da bi pretnja postojala, prema stavu branioca, ista mora biti ozbiljna, realna i ostvarljiva, te podobna da kod oštećenog stvori osećaj ugroženosti i straha za svoj život ili telo ili život ili telo njemu bliskog lica, što ovde nije bio slučaj.

Po nalaženju Vrhovnog suda, ovi navodi zahteva, ne mogu se prihvati kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, propisano je da krivično delo ugrožavanje sigurnosti čini onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, dok je stavom 3. propisano je kažnjavanje onog ko krivično delo delo iz stava 1. ovog člana učini, između ostalih, prema policijskom službeniku.

Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela iz stava 1. sastoji se u upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo nekog lica ili njemu bliskog lica, čime se ugrožava sigurnost tog lica, pa iako je zakonodavac opredelio samo zakonski termin „pretnja“, nesporan je stav teorije i sudske prakse da pretnja mora biti kvalifikovana i ozbiljna. Posledica te kvalifikovane i ozbiljne pretnje je ugrožena sigurnost oštećenog koja se manifestuje u osećanju nesigurnosti i ugroženosti.

Iz izreke pobijane pravnosnažne presude, proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom „... u stanju u kome je njegova sposobnost da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima bila umanjena, ali ne u bitnoj meri....svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje ugrozio sigurnost policijskog službenika PU ... BB, koji u vreme izvršenja krivičnog dela nije bio u službi, a koji je postupao prema okrivljenom u prethodnom događaju od 1.02.2022. godine, kada je okrivljenom određen pritvor...koji postupak je još u toku....tako što je uočio oštećenog kako ulazi u ugostiteljski objekat sa VV...i GG.....potom pružio ruku oštećenom koji je uzvratio pozdrav i u trenutku kada je oštećenog uhvatio za ruku, privukao ga sebi i pitao: „Kako si inspektore?“, na koje reči mu je oštećeni odgovorio „Dobro“, nakon čega mu je okrivljeni zapretio rečima „Ne zanam da li ćeš biti dobro“, a oštećeni ga pitao „Da li ti to pretiš?“, na koje reči je okrivljeni odgovorio „Shvati to kako hoćeš, ti meni reci“, nakon čega je okrivljeni uočio da prisutni VV odlazi do toaleta, pa je krenuo za njim...i obrati mu se pretećim rečima „Šta je sa BB, šta on glumi. Neće to tako da se završi. On je mene zatvorio na pravdi Boga“, a nakon što mu je VV odgovorio da se smiri, uputio preteće reči „Videćeš kako će se ovo završiti“, što je ponovio više puta, nakn čega je VV po izlasku iz toaleta ceo događaj preneo oštećenom, nakon čega su nastavili boravak u ugostiteljskom objektu, te je tokom večeri okrivljeni prolazio pored stola gde je sedeo oštećeni, gledao u pravcu oštećenog i rukama i telom gestikulirao pokazujući nervozu i ljutnju prema oštećenom, te kada je okončan rad objekta, okrivljeni je nalazeći se u zastakljenom delu objekta, gledao u pravcu oštećenog i rukom više puta udario po pregradnom zidu i brzim hodom krenuo prema oštećenom, stao kod njegovog stola i ponovo mu pružio ruku radi pozdrava, što mu je oštećeni uzvratio i tada počeo glasno da mu preti rečima „Zatvorio si me zbog tog cigana, videćeš ti kako će se to završiti, neće se to tako završiti, zatvorio si me na pravdi Boga“, što je ponavljao više puta, u kom trenutku je ispred oštećenog stao DD, a okrivljeni je i dalje nastavio da viče prema oštećenom...a bio je svestan da je ozbiljnom pretnjom ugrozio sigurnost oštećenog, policijskog službenika van dužnosti, koje pretnje su uplašile i uznemirile oštećenog i bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno“

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, po oceni Vrhovnog suda, iz izreke pobijane pravostepene presude, jasno proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odnosno jasno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom na opisani način, preduzeo radnju izvršenja navedenog krivičnog dela, kojom je ugrozio sigurnost policijskog službenika BB, i to pretnjom da će napasti na njegov život i telo, koja pretnja se sastoji u tome što je okrivljeni oštećenom uputio reči navedene u izreci presude, a takođe iz činjeničnog opisa nedvosmisleno proizilazi da je upućena pretnja oštećenom policijskom službeniku prouzrokovala zabranjenu posledicu, koja se ogleda u stvaranju osećaja ugroženosti sigurnosti kod oštećenog.

Pretnja, kao obeležje odnosno radnja ovog krivičnog dela, se u konkretnom slučaju posmatra u okviru konteksta i načina upućenih reči pa, kako, pojedinačno posmatrano, neke od njih ne sadrže eksplicitno pretnju kada se posmatraju u svojoj celokupnosti i kontinuitetu, kao i načinu upućivanja, iste predstavljaju ozbiljnu pretnju, kojom se stavlja u izgled izvesno napad na život ili telo oštećenog, imajući u vidu životni kontekst iz kog postupa okrivljeni.

Stoga su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane ovog suda, ocenjeni kao neosnovani.

Pored ovoga, branilac u obrazloženju zahteva kao razlog podnošenja istog navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, dok ostalim navodima zahteva osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi, u pogledu činjeničnih zaključaka suda da su upućene reči zapravo pretnja, koja je izazvala osećaj ugroženosti oštećenog kao posledice upućenih pretnji, čime po oceni ovog suda, ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP.

Međutim, kako prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, činjenično stanje iz člana 440. ZKP i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud, u razmatranje i ocenu istih, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić