Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to na nalazu i mišljenju veštaka dr Željka Ilića od 20.10.2019. godine koji je u svom nalazu, odnosno delu nalaza koji veštak naziva „podaci“, koristio službene beleške Policijske uprave u Zaječaru o obaveštenjima primljenim od građana i koji je svoje konačno mišljenje dao na osnovu navedenih beleški, kao i na osnovu medicinske dokumentacije, pa je po stavu branioca, navedeni nalaz i mišljenje, kao i dopunu nalaza istog veštaka od 20.10.2017. godine trebalo izvojiti iz spisa.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer pravnosnažna presuda nije zasnovana na delu nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka dr Željka Ilića od 20.10.2017. godine pod nazivom „podaci“, već na delu koji se bazira na medicinskoj dokumentaciji, te na dopuni nalaza i mišljenja istog veštaka od 19.02.2019. godine, koji je veštak sačinio po nalogu suda uz uputstvo da ne može koristiti službene beleške PU Zaječar o obaveštenjima primljenim od građana.

Dakle, kako je na intervenciju suda stalni sudski veštak dr Željko Ilić u dopuni nalaza i mišljenja od 19.02.2019. godine zanemario navedene beleške, te isti dao na osnovu medicinske dokumentacije i drugih zakonito pribavljenih dokaza, to su neosnovani navodi branioca okrivljenog da se u konkretnom slučaju radi o nezakonitom dokazu i na istom se može zasnivati presuda.

Stoga, imajući u vidu da, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nalaz i mišljenje stalnog sudskog veštaka dr Željka Ilića od 20.10.2017. godine, kao i dopuna nalaza i mišljenja istog veštaka od 19.02.2019. godine predstavljaju zakonite dokaze na kojima se presuda može zasnivati, to samim tim nije moralo biti doneto rešenje o njihovom izdvajanju iz spisa predmeta, pa su iz navedenih razloga kao neosnovani ocenjeni navodi zaheva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je izvođenjem ovih dokaza i zasnivanjem presude na istima učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Jugoslava Rodića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                      Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić