Presudom Višeg suda u Valjevu Kž1.br. 81/19 od 21.05.2019. godine, uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog AA, advokata Željka Lekića, preinačena je presuda Osnovnog suda u Valjevu K.br. 3/19 od 12.03.2019. godine, pa je okrivljeni AA, na osnovu člana 423. stav 1. tačka 1) ZKP, oslobođen od optužbe, jer delo za koje je optužen po zakonu nije krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. KZ, te je odlučeno da troškovi odbrane okrivljenog u iznosu od 24.000,00 dinara nastali pred sudom pravnog leka padaju na teret Višeg suda u Valjevu i imaju se isplatiti okrivljenom u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da troškovi prvostepenog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

Protiv navedene pravnosnažne presude Višeg suda u Valjevu Kž1.br. 81/19 od 21.05.2019. godine, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti KTZ 888/19 od 25.09.2019. godine, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP donese presudu kojom će utvrditi da je presudom Višeg suda u Valjevu Kž1.br. 81/19 od 21.05.2019. godine povređen zakon u korist okrivljenog AA.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog AA, advokatu Željku Lekiću, shodno članu 488. stav 1 ZKP, pa je održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca, jer nije našao da je njegovo prisustvo od značaja za donošenje odluke, pa je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv koje je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu Republičkog javnog tužioca našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se u podnetom zahtevu Republičkog javnog tužioca ukazuje na pogrešan stav Višeg suda u Valjevu da u konkretnom slučaju opisano delo nije krivično delo zbog čega je doneta oslobađajuća presuda, na koji način je učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u korist okrivljenog AA.

Iz spisa predmeta proizilazi da je drugostepeni sud, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog preinačio prvostepenu presudu i okrivljenog na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP oslobodio od optužbe za krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. KZ, iz razloga što u dispozitivu optužnog akta Osnovnog javnog tužioca u Valjevu Kt 800/18 od 03.01.2019. godine, nedostaje opisan umišljaj okrivljenog, bez koga, imajući u vidu odredbe člana 14. stav 1., člana 22. stav 1. i člana 25. KZ, nema ni krivičnog dela. Prilikom donošenja odluke drugostepeni sud je našao da je u dispozitivu optužnog akta navedeno da je okrivljeni bio svestan zabranjenosti svog dela čije je izvršenje i hteo, ali da se svest o zabranjenosti dela i svest o delu u okviru pojma instituta umišljaja ne mogu poistovetiti, s obzirom da se bez postojanja elementa svesti o delu i htenja da se ono izvrši, ne može se govoriti o postojanju direktnog umišljaja okrivljenog.

Ovakav pravni zaključak drugostepenog suda je, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neprihvatljiv, iz sledećih razloga:

Osnovni oblik krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ čini lice koje u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini.

Iz zakonskog opisa bića krivičnog dela prevara iz člana 208. KZ proizilazi da se ovo krivično delo može izvršiti samo sa umišljajem, te kako ovo krivično delo spada u takozvana krivična dela sa subjektivnim bićem kod kojih je namera konstitutivni element krivičnog dela, dakle njegovo bitno obeležje, u činjenični opis ovog krivičnog dela nije neophodno uneti zakonski opis direktnog umišljaja. Namera kao element krivičnog dela pretpostavlja postojanje umišljaja za ostvarenje određenog cilja, dakle podrazumeva da je to delo izvršeno sa direktnim umišljajem. Naime, namera je nužni subjektivni element krivičnog dela prevara iz člana 208. KZ i to namera da se, dovođenjem ili održavanjem u zabludi pasivnog subjekta, sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist i ona ne može postojati bez direktnog umišljaja kao oblika krivice.

Dakle, kako u konkretnom slučaju u činjeničnom opisu krivičnog dela prevara iz člana 208 stav 1. KZ, koje je okrivljenom stavljeno na teret optužnim aktom javnog tužioca, nije bilo nužno formalno navesti zakonski tekst direktnog umišljaja, jer činjenični opis predmetnog krivičnog dela dat u optužnom aktu sadrži sve činjenice i okolnosti koje čine bitna zakonska obeležja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni AA optužen. Umišljaj okrivljenog u konkretnom slučaju proizilazi iz objektivnih činjenica opisanih u optužnom aktu, pa činjenica da je u opisu krivičnog dela u dispozitivu optužnog akta formalno izostao zakonski opis direktnog umišljaja, nije od uticaja na postojanje predmetnog krivičnog dela. Sledstveno navedenom, drugostepeni sud je pogrešno našao da opisano delo nije krivično delo, pa je oslobađanjem okrivljenog od optužbe za krivično delo za koje je optužen, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u korist okrivljenog, a na šta se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan podneti zahtev Republičkog javnog tužioca, te je, kako je zahtev podnet na štetu okrivljenog, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) i člana 493. ZKP utvrdio da je pobijanom pravnosnažnom presudom Višeg suda u Valjevu Kž1.br. 81/19 od 21.05.2019. godine učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u korist okrivljenog AA, pri tome ne dirajući u pravnosnažnost navedene presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                            Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić