Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Momčilo Bulatović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude ukine a spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, kao i da se shodno odredbi člana 488. stav 3. ZKP izvršenje pravnosnažnih presuda odloži.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP jer delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo uz obrazloženje da je za postojanje krivičnog dela iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika potrebno da postoji povreda blanketne norme iz Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, te iako sud nalazi da je povređena odredba člana 99. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima okrivljeni ovu odredbu po navodima branioca nije povredio.

Ovakvi navodi su od strane Vrhovnog suda ocenjeni kao neosnovani.

Članom 289. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) propisano je da će se učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od 200.000,00 dinara, kazniti zatvorom do 3 godine, dok je stavom 3. iste odredbe propisano da ako je delo iz stava 1. i 2. ovog člana učinjeno iz nehata učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do 1 godine.

Odredbom člana 297. stav 4. KZ propisano je ako je usled dela iz člana 289. stav 3. ovog zakonika nastupila smrt jednog ili više lica učinilac će se kazniti zatvorom od 1 do 8 godina.

Odredbom člana 99. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima propisano je da ukoliko na pešačkom prelazu saobraćaj nije regulisan uređajima za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova, niti znacima policijskih službenika, vozač je dužan da prilagodi brzinu vozila tako da u svakoj situaciji koju vidi ili ima razloga da predvidi može bezbedno da propusti pešaka koji je već stupio ili stupa na pešački prelaz ili pokazuje nameru da će stupiti na pešački prelaz.

Izrekom pravnosnažne presude utvrđeno je da je okrivljeni u vreme i na mestu određenom izrekom presude „u stanju kada je bio sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, upravljao svojim putničkim motornim vozilom... krećući se iz smera ulice ... prema ulici ..., te je protivno članu 99. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima prilazio obeleženom pešačkom prelazu bliže ulici ..., na kojem saobraćaj nije regulisan uređajima za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova, niti znacima policijskih službenika, brzinom od 43,8km/h koja nije bila prilagođenja tako da u svakoj situaciji koju vidi ili ima razloga da predvidi može bezbedno da propusti pešaka koji stupa na pešački prelaz, usled čega je... naleteo na pešaka... pa je u nastaloj saobraćajnoj nezgodi maloletna oštećena zadobila teške telesne povrede opasne po život... od kojih povreda je dana ...2019. godine i preminula u KC „Vojvodina“ u Novom Sadu, iako je bio svestan da upravljajući vozilom na opisan način može ugroziti javni saobraćaj i dovesti u opasnost život ili telo ljudi, olako držao da do toga neće doći, pri čemu je olako držao da neće nastupiti smrt lica, pri čemu je znao da je njegovo delo zabranjeno...“

Iz ovakve izreke prvostepene presude proizilazi neosnovanost navoda iz zahteva za zaštitu zakonitosti, jer izreka presude sadrži opisanu radnju izvršenja koja se sastoji u nepridržavanju propisu člana 99. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Naime, iz iste proizilazi da je okrivljeni prilazio obeležnom pešačkom prelazu na kome saobraćaj nije regulisan uređajima za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova, niti znacima policijskih službenika. U takvoj situaciji okrivljeni je bio dužan da prilagodi brzinu i predvidi ponašanje pešaka, posebno dece u odnosu na koju kategoriju ne važi načelo poverenja, već postoji povećana obaveza opreznog postupanja vozača, čak i kada se ova lica nalaze pored kolovoza i ne pokazuju trenutnu nameru da pređu kolovoz te se mora predvideti i mogućnost iznenadnog prelaska kolovoza. Shodno tome, iz izreke presude proizilazi da između povrede blanketnog propisa i zabranjene posledice postoji uzročna veza, a takođe je naveden i psihički odnos učinioca prema izvršenom krivičnom delu – nehatno postupanje, kako u odnosu na osnovnu posledicu krivičnog dela – ugrožavanje javnog saobraćaja, tako i u odnosu na težu posledicu – smrt jednog lica, pa su suprotni navodi da je u konrketnom slučaju učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Ne može se prihvatiti stav branioca iz zahteva za zaštitu zakonitosti da se prostorno vremenska analiza saobraćajne nezgode posmatra od trenutka izlaska deteta na kolovoz puta, već se treba posmatrati šire u skladu odredbe člana 99. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Upravo zbog godina deteta i životnog iskustva, deca uživaju posebnu zaštitu, pa u skladu sa tim odredba člana 99. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ukazuje da je okrivljeni morao imati u vidu tu činjenicu i pre nego što je dete – oštećena zakoračila na kolovoz ulice, jer ista obavezuje okrivljenog „u svakoj situaciji koju vidi ili ima razloga da predvidi“.

Dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena i povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, na taj način što Viši sud u Zrenjaninu prilikom odlučivanja o kazni u odsustvu otežavajućih okolnosti okrivljenog osuđuje na kaznu zatvora u dužem trajanju posebnom ocenom težine krivičnog dela, stepena krivice i posledice koje su nastupile, kao i uzrast maloletne oštećene i činjenicu da se saobraćajna nezgoda desila na pešačkom prelazu, pri čemu te okolnosti predstavljaju elemente bića krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim i ne mogu biti okolnosti od kojih zavisi vrsta i visina krivične sankcije.

Ovakvi navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da na strani okrivljenog nije bilo otežavajućih okolnosti, tako da nižestepeni sudovi nisu cenili otežavajuće okolnosti prilikom odmeravanja kazne, pri čemu je drugostepeni sud, iznete okolnosti koje je prvostepeni sud utvrdio, cenio dajući im veći značaj i na osnovu sopstvene ocene o adekvatnosti i dovoljnosti kazne doneo odluku o visini kazne pri čemu na taj način nije učinio povredu zakona kako se to neosnovano u zahtevu navodi.

Iz iznetih razloga, Vrhovi sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić