U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Vuković, predsednika veća, Slobodana Velisavljevića, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Tairovci Sehadina, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Tairovci Sehadina - advokata Biserke Krpić, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Subotici 2K. 44/23 od 12.07.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 818/23 od 28.05.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 24.09.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Tairovci Sehadina - advokata Biserke Krpić, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Subotici 2K. 44/23 od 12.07.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 818/23 od 28.05.2024. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Subotici 2K. 44/23 od 12.07.2023. godine okrivljeni Tairovci Sehadin oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i 6 meseci, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 24.03.2023. godine, kao i na meri zabrana napuštanja stana. Prema okrivljenom je, na osnovu člana 246. stav 8. KZ oduzeta opojna droga i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 818/23 od 28.05.2024. godine usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Subotici i presuda Višeg suda u Subotici 2K. 44/23 od 12.07.2023. godine preinačena u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog Tairovci Sehadina, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i 7 meseci, dok su žalbe branilaca okrivljenog odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda (s tim što branilac označava da zahtev podnosi samo protiv drugostepene presude, dok iz obrazloženja proizilazi da se istim pobija i prvostepena presuda) zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog Tairovci Sehadina - advokat Biserka Krpić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i to tako „da se prekvalifikuje delo iz člana 246. stav 1. KZ na krivično delo iz člana 246 .stav 6. KZ i isti osudi do godinu dana zatvora u kućnim uslovima“ ili ukine drugostepena presuda i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog Tairovci Sehadina, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koju obrazlaže navodima da je sud prilikom odmeravanja kazne pogrešno primenio odredbe člana 55a Krivičnog zakonika. U konkretnom slučaju, nesporna je činjenica da je okrivljeni osuđivan, ali isti nije bio osuđen na kazne zatvora u trajanju od 1 godine, jer u tom slučaju ne bi bilo mesta primeni člana 45. stav 3. KZ. Pored iznetog, branilac navodi da nije bilo mesta primeni člana 55a KZ, ni iz razloga što se navedeni član može primeniti samo ukoliko je protekao rok od 5 godina od dana puštanja okrivljenog sa izdržavanja kazne zatvora. Da bi se primenio ovaj član potrebno je da se rok od 5 godina računa od dana puštanja okrivljenog sa izdržavanja efektivnog zatvora, a ne i tzv. „kućnog zatvora“. U prilog navedenog govori činjenica da sam Krivični zakonik pravi razliku između kazne zatvora i kazne zatvora u kućnim uslovima, a sam okrivljeni nikada nije izdržavao kaznu u nekoj kazneno-popravnoj ustanovi – zatvoru.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud, ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 55a Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br.35/2019 od 21.05.2019. godine, koji je stupio na snagu dana 01.12.2019. godine), propisano je da će sud, za krivično delo učinjeno sa umišljajem, za koje je propisana kazna zatvora, izreći kaznu iznad polovine raspona propisane kazne pod sledećim uslovima:1) ako je učinilac ranije dva puta osuđen za krivično delo učinjeno sa umišljajem na zatvor od najmanje jednu godinu; 2) ako od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni Tairovci Sehadin do sada dva puta osuđen za krivična dela učinjena sa umišljajem na kazne zatvora od 1 godine i to presudom Osnovnog suda u Subotici K 1572/13 od 08.09.2014. godine, zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. KZ i presudom Osnovnog suda u Subotici K 445/14 od 05.05.2015. godine zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, s tim što je određeno da navedene kazne izdržava u prostorijama u kojima stanuje. Iz spisa predmeta proizlazi i da je okrivljeni Tairovci Sehadin kaznu zatvora po presudi Osnovnog suda u Subotici K 445/14 od 05. 05.2015. godine izdržao u periodu od 19.01.2018. godine do 03.12.2018. godine. Presudom Višeg suda u Subotici 2K. 44/23 od 12.07.2023. godine ( presuda koja se zahtevom pobija) okrivljeni Tairovci Sehadin oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, koje je izvršio 24.03.2023.godine.

Dakle, u konkretnom slučaju ispunjena su oba uslova neophodna za postojanje višestrukog povrata propisana u tačkama 1) i 2) člana 55a KZ, i to: dvostruka osuda za krivična dela učinjena sa umišljajem na zatvor od najmanje od jednu godinu i da od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina.

Sledstveno iznetom, Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi odmeravanjem kazne okrivljenom za krivično delo primenom odredbe člana 55a pravilno primenili odredbu istog, zbog čega su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Pored iznetog, Vrhovni sud ukazuje i da je primena instituta iz člana 55a Krivičnog zakonika moguća uvek kada nije protekao rok od pet godina od dana otpuštanja okrivljenog sa izdržavanja izrečene kazne, bilo da je u pitanju efektivna kazna zatvora bilo da je u pitanju „kućni“ zatvor. Takođe, ukoliko je u krivičnom zakonu propisano da je moguće izreći kaznu zatvora do jedne godne, to podrazumeva i jednu godinu, a ne kako to branilac pogrešno tumači u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP branilac navodi i da je okrivljeni otkrio podatke o licu od koga je nabavio drogu, iz kog razloga je sud bio u obavezi da primeni odredbu člana 246. stav 6. Krivičnog zakonika.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 246. stav 6. KZ, koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela propisano je da učinilac dela iz stava 1. do 5. člana 246. KZ, koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu može se osloboditi od kazne.

Imajući u vidu citiranu odredbu Krivičnog zakonika, na koju se i branilac poziva u svom zahtevu za zaštitu zaknitosti, proizilazi da je primena iste, samo mogućnost koja je pružena sudu da u određenim situacijama tako postupi, ukoliko su ispunjeni uslovi za primenu iste ali ne i obaveza kojom se nalaže sudu da u svakom slučaju primeni odredbu člana 246. stav 6. KZ, odnosno da okrivljenog- učinioca dela iz stava 1. do 5. člana 246. KZ, koji je otkrio od koga nabavlja opojnu drogu uvek oslobodi od kazne.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 246. stav 6. KZ.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti opredeljuje povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9), 438. stav 2. tačka 1), 439. tačka 2) i člana 441. stav 4. ZKP, koje povrede su zakonom dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, navodi zahteva branioca okrivljenog ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno te povrede sastoje, odnosno ne obrazlaže se na koji način su nižestepeni sudovi pravnosnažnim presudama učinili označene povrede zakona.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9), 438. stav 2. tačka 1), 439. tačka 2) i člana 441. stav 4. ZKP, nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede, zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, navodima da nema ni jednog dokaza da postoji bilo koje lice kome je okrivljeni opojnu drogu dalje prodavao, da nema dokaza koji bi potkrepili inkriminaciju krivičnog dela. U vezi sa iznetim, branilac iznosi sopstvenu ocenu odbrane okrivljenog. Pored navedenog, branilac ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) navodima da je izreka presude nerazumljiva, ali i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodima da je presuda protivrečna sama sebi, da su razlozi presude protivrečni izreci, da u presudi nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama koje su predmet dokazivanja.

Međutim, pogrešno i nepotupno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao ni povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbi člana 491. stav 1. ZKP, člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća - sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković