Protiv navedene pravnosnažne presude zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je zajednički branilac okrivljenih Nenada Batrićevića i Aleksandra Lazarevića, advokat Miroslav Dmitrović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 439. tačka 3) ZKP, koju povredu iz člana 439. tačka 3) ZKP je pogrešno označio obzirom da je u obrazloženju zahteva naveo da je žalbeni sud pobijanom presudom povredio zakon odnosno da je primenjena odredba zakona koja se ne može primeniti, iz čega, po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijanu presudu ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih Nenada Batrićevića i Aleksandra Lazarevića, advokata Miroslava Dmitrovića, je neosnovan.

Zajednički branilac okrivljenih Nenada Batrićevića i Aleksandra Lazarevića pravnosnažnu presudu pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenih, navodima da kod istih nije postojao umišljaj u odnosu na težu posledicu koja je proizašla iz krivičnog dela u pitanju, stajući sa iznetih razloga na pravno stanovište da se u radnjama ovih okrivljenih ne stiču zakonska obeležja krivičnog dela otmica u saizvršilaštvu iz člana 134. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje su drugostepenom presudom oglašeni krivim, već zakonska obeležja krivičnog dela prinuda iz člana 135. stav 1. u vezi člana 33. KZ za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, odredbom člana 134. stav 1. KZ propisano je da će se kazniti zatvorom od dve do deset godina onaj ko silom, pretnjom, obmanom ili na drugi način odvede ili zadrži neko lice u nameri da od njega ili drugog lica iznudi novac ili kakvu drugu imovinsku korist ili da njega ili koga drugog prinudi da nešto učini, ne učini ili trpi. Stavom 3. navedenog člana propisano je da će se učinilac kazniti zatvorom od tri do 15 godina ako je oteto lice zadržano duže od 10 dana ili je prema njemu postupano na svirep način ili mu je teško narušeno zdravlje ili su nastupile druge teške posledice ili ko delo iz stava 1. ovog člana učini prema maloletnom licu.

Odredbom člana 27. KZ na koju se branilac okrivljenih poziva ukazujući da isti nisu imali umišljaj u odnosu na proizašlu težu posledicu propisano je da kada je iz krivičnog dela proizašla teža posledica zbog koje zakon za to delo propisuje težu kaznu, ta se kazna može izreći ako je učinilac u odnosu na tu težu posledicu postupao iz nehata, a i sa umišljajem, ako time nisu ostvarena zakonska obeležja nekog drugog krivičnog dela.

Shodno citiranim zakonskim odredbama, po oceni Vrhovnog kasacionog suda iz izreke i odgovarajućeg dela obrazloženja pravnosnažne presude jasno proizilazi da su okrivljeni kritičnom prilikom silom i pretnjom odveli i zadržali maloletno lice – oštećenog AA u nameri da koga drugog – maloletno lice oštećenog BB prinudi da nešto učini, dakle, iz ovakve izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da su radnje okrivljenih pravno kvalifikovane kao krivično delo otmica u saizvršilaštvu iz člana 134. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, upravo zbog toga što su okrivljeni inkriminisane krivično-pravne radnje u pitanju preduzeli prema maloletnom licu što predstavlja objektivni uslov inkriminacije koji je obuhvaćen jedinstvenim mišljenjem, te se u konkretnom slučaju ne radi o težoj posledici već o okolnosti koja teže kvalifikuje krivično delo.

Sledstveno iznetom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda u radnjama okrivljenih Nenada Batrićevića i Aleksandra Lazarevića stiču se sva zakonska obeležja krivičnog dela otmica u saizvršilaštvu iz člana 134. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje su drugostepenom presudom oglašeni krivim, zbog čega Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje suprotni navod njihovog branioca da je pobijana presuda doneta uz povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Navodima iz zahteva zajedničkog branioca okrivljenih da izvedeni dokazi ne pružaju osnov za zaključak da je postojala uzročna veza između eventualnog zadržavanja i prinude, obzirom da i sam oštećeni navodi da mu okrivljeni nisu ni u jednom trenutku rekli da će se desiti nešto loše ako njegov brat ne dođe, te da isti treba ovo da prenese bratu preko telefona kako bi ga prinudio da dođe, po oceni Vrhovnog kasacionog suda osporava se činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnom presudom u pogledu učešća ovih okrivljenih u izvršenju krivičnog dela u pitanju.

Kako pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje na koje se zahtevom za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih Nenada Batrićevića i Aleksandra Lazarevića ukazuje ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih Nenada Batrićevića i Aleksandra Lazarevića, nije upuštao.

Rukovođen iznetim razlozima, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                            Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić