Pored ovoga, okrivljeni je obavezan da na ime imovinskopravnog zahteva za naknadu štete oštećenom BB isplati iznos od 10.000 evra, oštećenom VV iznos od 29.500 evra, a oštećenoj GG iznos od 9.400 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate i u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 523/22 od 13.07.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalba VJT u Pirotu i žalba branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dejan Ćirić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine u celini ili delimično pobijane presude ili samo drugostepenu presudu i predmet vrati nižestepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da u činjeničnom opisu dela u optužnom aktu i u izreci presude nije eksplicitno naveden oblik radnje izvršenja produženog krivičnog dela koji predstavlja zloupotrebu položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, već je samo navedeno da je okrivljeni prodavao stanove u izgradnji i naplaćivao kupoprodajnu cenu, u čemu, prema stavu branioca, nema protivpravnosti.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz stava 1. člana 234. Krivičnog zakonika, propisana je alternativno i javlja se u tri vida i to kao iskorišćavanje svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenje granica svog ovlašćenja ili nevršenje svoje dužnosti. Posledica krivičnog dela može se javiti u jednom od dva oblika i ista se sastoji u pribavljanju sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravne imovinske koristi ili u nanošenju imovinske štete drugome. Najteži oblik iz stava 3. člana 234. Krivičnog zakonika postoji onda kada je izvršenjem dela iz stava 1. pribavljena imovinska korist u iznosu preko 1.500.000,00 dinara.

Iz izreke pobijane prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni oglašen krivim da je izvršio produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 4. i 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, jer je „....u periodu od 30.04.2012. godine do 25.08.2014. godine, u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, svestan protivpravnosti svog dela, želeći njegovo izvršenje, kao zastupnik i direktor privrednog društva za građevinarstvo i usluge „DD“ DOO ..., iskorišćavanjem svog položaja i ovlašćenja pribavio protivpravnu imovinsku korist sebi u ukupnom iznosu od 5.533.324,62 dinara, a privrednom društvu u ukupnom iznosu od 4.177.720,70 dinara, tako što je započeo izgradnju stambenog objekta...postavljanjem temelja zgrade u periodu od 16.06.2014. godine do kraja novembra 2014. godine, kada je prestao sa radovima, a prodao stanove u izgradnji kupcima.....zaključivanjem predugovora i ugovora o kupoprodaji stana u izgradnji...a zatim od kupaca primio uplate na devizni račun privrednog društva ili preuzimao gotov novac na ime ugovorenih avansa i dela kupoprodajnih cena za stanove u izgradnji i za primljeni gotov novac kupcima izdavao priznanice u kojima je potvrđivao prijem gotovine i umesto označavanja primljenog gotovog novca na ime kupoprodajnih cena za stanove u izgradnji, u priznanicama upisivao i potvrđivao prijem novca navodno na ime beskamatnih pozajmica ili pozajmica, koje iznose je zadržavao za sebe, dok stanove u izgradnji po predugovorima nije izgradio i nije predao kupcima...“

Polazeći od navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane prvostepene presude, proizilaze sva zakonska obeležja produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 4. i 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, kako objektivna obeležja- koja se odnose na radnju izvršenja koja se u konkretnom slučaju sastoji u tome što je okrivljeni kao odgovorno lice – u periodu označenom u izreci presude, kao zastupnik i direktor privrednog društva za građevinarstvo i usluge „DD“ DOO ..., iskoristio svoj položaj i ovlašćenja čime je sebi i pravnom licu pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu većem od 1.500.000,00 dinara, (što je posledica i kvalifikatorna okolnost krivičnog dela iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika), tako i subjektivna obeležja koja se tiču uračunljivosti i umišljaja (svesti i volje) okrivljenog za izvršenje dela, koji uključuje i svest o zabranjenosti dela.

Sledstveno iznetom, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane navode zahteva branioca okrivljenog da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Ostalim navodima zahteva branioca okrivljenog, ukazuje se da je nejasno koje radnje okrivljenog opisane u izreci predstavljaju zloupotrebu njegovog položaja odgovornog lica, što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Pored ovoga, navodima – da su razlozi pravnosnažne presude nejasni i da postoji protivrečnost između onoga što se navodi u izreci presude i razloga presude u pogledu radnje izvršenja branilac ukazuje na povredu postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Takođe, branilac u zahtevu iznosi sopstveno mišljenje da je okrivljeni optužen samo za radnje na koje je bio ovlašćen i u kojima nema protivpravnosti, te da nije dokazano da je ovim radnjama okrivljeni iskoristio svoja ovlašćenja odnosno preduzimao radnje iz kojih proizilazi da je svoja ovlašćenja u upravljanju imovinom preduzeća koristio u sopstvenom interesu, a. u vezi sa tim, branilac nadalje osporava i postojanje umišljaja kod okrivljenog. Ovim navodima, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, branilac pravnosnažne presude pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj odluci, to Vrhovni kasacioni sud, ove navode branioca nije razmatrao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić