Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene, advokat Ivan Božović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku u vezi sa članom 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku i člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenu oslobodi od optužbe jer delo za koje se goni nije krivično delo, ili da ukine pobijane presude ili samo odluku donetu po žalbi i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Ivana Božovića je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu navodi da je pobijanim presudama prekoračena optužba i time učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na taj način što je u izreci prvostepene presude navedeno da je okrivljena ugrozila spokojstvo i duševno stanje člana svoje porodice, kao i telesni integritet člana svoje porodice, iako se ugrožavanje telesnog integriteta optužnim aktom okrivljenoj ne stavlja na teret, kao i da je okrivljena povišenim tonom vikala na oštećenu, a što joj se optužnim aktom ne stavlja na teret, i da je prema oštećenoj zamahnula metalnom drškom od usisivača da je udari u predelu glave, pri čemu odrednica „u predelu glave“ nije navedena u optužnom aktu. Stoga je po mišljenju branioca znatno drugačije opisana radnja okrivljene izrekom prvostepene presude u odnosu na opis radnje iz optužnog akta i na taj način je uvećana kriminalna aktivnost okrivljene i oglašena je krivom za radnje koje joj se ni ne stavljaju na teret optužnim aktom.

Iznete navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe bi podrazumevalo izmenu činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela opisane u optužnom aktu dodavanjem veće kriminalne aktivnosti i volje okrivljenog, kojima se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, po nalaženju ovog suda, činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao je u granicama činjeničnog osnova iz optužnog akta, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, pa prema tome nije povređen objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljene.

Stoga, neosnovano branilac okrivljene AA u podnetom zahtevu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, pri čemu je okolnosti navedene u predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti odbrana okrivljene iznela u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi u obrazloženju presude na strani 2. pasus sedam i strana 3. pasus jedan, dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na iste razloge upućuje.

Osim toga, branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na učinjenu povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP jer radnja okrivljene nije krivično delo, uz obrazloženje da kako bi postojalo krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika (KZ) mora postojati primena nasilja i ugrožavanje telesnog integriteta, a iz izreke presude ne proizilazi da je okrivljena primenila nasilje prema oštećenoj, niti je preduzela radnju koja predstavlja primenu sile na telu oštećene-svoje ćerke neposredno ni upotrebom bilo kakvog predmeta ili sredstva, pa primena nasilja kao bitan element krivičnog dela iz člana 194. KZ u izreci presude nedostaje.

Iznete navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Krivično delo nasilje u porodici propisano je članom 194. stav 1. KZ i glasi „ ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integitet ili duševno stanje člana svoje porodice“, dok je stavom 2. istog člana propisano „ako je pri izvršenju dela iz stava 1. ovog člana korišćeno oružje, opasno oruđe ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši“.

Stoga, radnja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. KZ alternativno je određena, pa radnju ovog dela preduzima svako ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice i pri izvršenju ovog dela koristi oružje, opasno oruđe ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši.

U konkretnom slučaju okrivljena je prema oštećenoj, usled rasprave, zamahnula metalnom drškom od usisivača (sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši) na koji način je evidentno uputila pretnju da će napasti na život i telo oštećene, što je jedna od alternativnih radnji izvršenja dela i što predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela u konkretnom slučaju, dok se posledica ogleda u ugrožavanju spokojstva oštećene i telesnog integriteta.

Shodno navedenom, neosnovani su suprotni navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti da iz opisa dela u izreci pobijane pravnosnažne presude ne proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljena oglašena krivom.

Osim napred navedenog, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac je ukazao i na učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja se ogleda u okolnosti da se presuda zasniva na nalazu i mišljenju veštaka medicinske struke, a koji dokaz sud nije imao ovlašćenje da po službenoj dužnosti izvede, te da je sud odredio medicinsko veštačenje upravo u cilju donošenja osuđujuće presude na koji način se ukazuje na učinjenu povredu odredbe člana 15. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP taksativno su nabrojane povrede zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom, a koje predstavljaju razloge iz kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede člana 15. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljene u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP zahtev u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 439. tačka 1) ZKP odbio kao neosnovan, dok je u preostalom delu na osnovu odredbe 487. stav 1. tačka 2) i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća - sudija

Marija Ribarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić