U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Gordane Kojić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Jelenom Paravinja, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Branka Stefanovića i dr., zbog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika u vezi člana 33. i 61. Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Branka Stefanovića - advokata Dušana Nikolića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Loznici 3K. br. 139/21 od 15.05.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ 1 843/23 od 12.12.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 01.10.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Branka Stefanovića - advokata Dušana Nikolića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Loznici 3K. br. 139/21 od 15.05.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ 1 843/23 od 12.12.2023. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE, kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici 3K. br. 139/21 od 15.05.2023. godine okrivljeni Branko Stefanović oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, a pod tačkama 12. i 13. optužnog akta kao saizvršilac. Istom presudom okrivljeni AA i BB oglašeni su krivim kao saizvršioci, zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. KZ. Okrivljeni Branko Stefanović je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, a okrivljeni AA na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci, dok je okrivljenoj BB izrečena uslovna osuda tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljena u vremenu proveravanja od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Istom presudom odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ 1 843/23 od 12.12.2023. godine delimično je usvojena žalba javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Loznici, te je preinačena presuda Osnovnog suda u Loznici 3K. br. 139/21 od 15.05.2023. godine samo u pogledu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog Branka Stefanovića za krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. i 61. KZ za koje je prvostepenom prsudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine, dok su u preostalom delu žalba javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Loznici i žalba branilaca okrivljenih Branka Stefanovića, AA i BB odbijene, kao neosnovane, a presuda Osnovnog suda u Loznici 3K. br. 139/21 od 15.05.2023. godine u preostalom potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Branka Stefanovića - advokat Dušan Nikolić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud donese presudu saglasno članu 492. stav 1. tačka 2) ZKP, kojom se pobijane presude u odnosu na Branka Stefanovića, zbog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ i Branka Stefanovića, AA i BB za krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. KZ preinačavaju u oslobađajuće, jer nema dokaza da su okrivljeni izvršili dela koja su im stavljena na teret, ili da pobijane odluke ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, te je bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog održao sednicu veća, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog Branka Stefanovića - advokat Dušan Nikolić u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je presuda Osnovnog suda u Loznici 3K. br. 139/21 od 15.05.2023. godine zasnovana na nezakonitom dokazu i kao nezakonit dokaza označava zapisnik o saslušanju osumnjičenog Branka Stefanovića u PU Šabac – PS Loznica Ku 5046/19 od 05.02.2019. godine.

Kao razlog nezakonitosti navedenog zapisnika branilac ističe da je radnja saslušanja okrivljenog obavljena bez prisustva branioca po službenoj dužnosti okrivljenog, pri čemu u zapisniku unetu sadržinu nije diktirao osumnjičeni, niti je postojala njegova stvarna volja da prizna krivična dela.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Prema pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda zauzetom na sednici Krivičnog odeljenja od 26.10.2020. godine, zapisnik o saslušanju osumnjičenog sačinjen u smislu člana 289. stav 4. ZKP, ukoliko osumnjičeni nije upozoren i nije se izjasnio u smislu člana 85. stav 3. ZKP, predstavlja u načelu nezakonit dokaz na kom se u smislu člana 85. stav 5. ZKP presuda ne može zasnivati. Međutim, u svakom konkretnom slučaju treba proceniti da li upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca na zapisniku, ispunjava standard upozorenja koji odgovara uslovima iz člana 85. stav 3. ZKP, a imajući pri tome u vidu i stavove Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Almaši protiv Srbije od 08.10.2019. godine, broj predstavke 21388/15.

Dakle, u svakom konkretnom slučaju, ukoliko upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca iz člana 85. stav 3. ZKP eksplicitno nije kostatovano u zapisniku o saslušanju okrivljenog pozivanjem na navedenu zakonsku normu, sud procenjuje da li upozorenje organa postupka i izjašnjenje okrivljenog ispunjavaju standard propisan odredbom člana 85. stav 3. ZKP, a od koje procene suda zavisi da li zapisnik o saslušanju okrivljenog predstavlja zakoniti ili nezakoniti dokaz.

Iz spisa predmeta - zapisnika o saslušanju okrivljenog Branka Stefanovića pred ovlašćenim službenim licima PU Šabac – PS Loznica Ku broj 5046/19 od 05.02.2019. godine, proizilazi da je okrivljeni pristao da u predistražnom postupku da svoj iskaz u prisustvu branioca – advokata Maje Ružić, da je poučen o svojim pravima u predistražnom postupku u smislu člana 68. ZKP, a pre svega o pravu na branioca, zatim da je okrivljenom omogućen poverljiv razgovor sa braniocem Majom Ružić koji je nadziran samo gledanjem, a ne i slušanjem, te da je taj razgovor trajao 10 minuta, nakon čega je okrivljeni izjavio da želi da iznese svoju odbranu. Nakon toga i okrivljeni i njegov branilac upozoreni su da imaju pravo da pročitaju zapisnik ili da zahtevaju da im se pročita zapisnik i konstatovano je da su i okrivljeni i branilac pročitali zapisnik i da nemaju primedbe. Ovaj zapisnik potpisali su kako okrivljeni i njegov branilac – advokat Maja Ružić, tako i ovlašćeno službeno lice Dejan Mrkonjić.

Iz svega navedenog, po oceni ovoga suda, proizilazi da je okrivljeni Branko Stefanović dana 05.02.2019. godine, pristao da da svoj iskaz u PU Šabac – PS Loznica, u prisustvu branioca, pri čemu navedena upozorenja data okrivljenom od strane organa postupka, u konkretnom slučaju, ispunjavaju standarde propisane članom 85. stav 3. ZKP, a iz kojih razloga, osporavani zapisnik i odbrana okrivljenog data na ovom zapisniku predstavljaju zakonite dokaze.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Branka Stefanovića - advokata Dušana Nikolića, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenog, iako ne numeriše, ističe i obrazlaže povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, člana 16. ZKP i člana 440. ZKP, osporavajući tokom postupka utvrđeno činjenično stanje, utvrđenja prvostepenog suda kao i ocenu tokom postupka izvedenih dokaza, dajući sopstvenu ocenu istih i s tim u vezi osporava priznanje okrivljenog, te iskaze svedoka, kao i zapisnike o uviđaju lica mesta kojima se po oceni branioca ne daje odgovor na pitanje ko je izvršio krađu, već se samo istim opisuje način.

Međutim, kako povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, člana 16. ZKP i člana 440. ZKP nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Jelena Paravinja, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković