Okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala uplati iznos od 5.000,00 dinara, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, te da sudu i Osnovnom javnom tužilaštvu na ime troškova krivičnog postupka plati iznose koji će biti određeni posebnim rešenjem, a oštećeni su upućeni na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 br.89/23 od 31.05.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Aranđelovcu, okrivljenog AA i njegovog branioca, a presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu K br.159/2022 od 18.10.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Svetlana Vasić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i „povrede prava na odbranu“, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocena navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da je nižestepenim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, tako što je okrivljeni osuđen za delo koje ne predstavlja krivično delo „obzirom da radnju izvršenja ne čini povreda blanketne norme sama po sebi, već je za postojanje radnje izvršenja krivičnog dela nužno da između povrede blanketnog propisa i zabranjene posledice postoji uzročna veza“.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja vrši učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara, a stavom 3. istog člana da će se učinilac kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina ako je delo iz stava 1. ili 2. ovog člana učinjeno iz nehata.

Članom 297. stav 3. Krivičnog zakonika propisano je da ako je usled dela iz člana 289. stav 3, 290. stav 3, 291. stav 2. i 295. stav 3. ovog zakonika nastupila teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera, učinilac će se kazniti zatvorom do četiri godine.

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, radnje okrivljenog opisane u izreci pravnosnažne presude sadrže sva bitna obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Ovo stoga što je izrekom pravnosnažne presude utvrđeno da je okrivljeni kritičnom prilikom, kao učesnik u saobraćaju, upravljajući radnom mašinom – skipom, ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život i telo ljudi, pri čemu je mogao da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, tako što je ne pridržavajući se saobraćajnih propisa iz člana 32. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, započeo radnju skretanja radne mašine ulevo pre nego što se uverio da radnju može da izvrši na bezbedan način po ostale učesnike u saobraćaju, olako držeći da do posledice neće doći ili da će je moći sprečiti, na taj način što prilikom skretanja radne mašine ulevo, nije propustio PMV marke „...“ kojim je upravljao oštećeni BB, koji je započeo preticanje radne mašine, usled čega je došlo do kontakta prednjeg desnog dela skipa i blatobrana vozila ... i zadnjeg levog točka i zadnje kašike radne mašine, te se vozilo kojim je upravljao oštećeni odbilo i sletelo u kanal sa leve strane puta, a usled čega su oštećeni BB i VV zadobili teške telesne povrede, a oštećeni GG i DD lake telesne povrede, bliže opisane u izreci prvostepene presude.

Po oceni Vrhovnog suda, izrekom pravnosnažne presude u potpunosti je opisana radnja izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, kao i uzročna veza između postupanja okrivljenog, odnosno povrede blanketnog propisa i zabranjene posledice.

Iz navedenih razloga, nalazeći da nižestepene presude nisu donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud je podneti zahtev u ovom delu odbio kao neosnovan.

U odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, Vrhovni sud nalazi da podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj.

Ovo stoga što u obrazloženju zahteva branilac uopšte ne navodi u čemu se ova povreda zakona sastoji, pa imajući u vidu da prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu, u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj (člana 484).

Ukazujući na povredu prava na odbranu okrivljenog, branilac najpre ističe da je pravo na odbranu okrivljenog u konkretnom slučaju povređeno jer nije izveden pisani dokaz, i to čitanje pisanih isprava dostavljenih od JP „Putevi Srbije“, te da se okrivljeni na mestu nezgode kretao dozvoljenom brzinom, dok se vozilo oštećenog kretalo brzinom od 80 km2 na čas, uz zaključak da je isključiva odgovornost za nastanak saobraćajne nezgode na strani oštećenog jer se kretao nedozvoljenom brzinom. Izloženim navodima se u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, odnosno na povredu člana 440. ZKP, pa kako ova povreda ne predstavlja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu kojim je zahtev odbačen kao nedozvoljen, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                       Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić