U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Veska Krstajića, predsednika veća, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković, Zorana Tatalovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu osuđenog B.B., zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Z.V., podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu K 1017/11 – Kv 2057/15 od 10.07.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1539/15 od 13.08.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 02. decembra 2015. godine, većinom glasova, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.B. – advokata Z.V. kao osnovan, pa se PREINAČUJU pravnosnažna rešenja Višeg suda u Beogradu K 1017/11 – Kv 2057/15 od 10.07.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1539/15 od 13.08.2015. godine, tako što Vrhovni kasacioni sud B.B. osuđenog pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu K 1017/11 – Kv 1151/14 od 09.05.2014. godine na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 (sedam) godina i 4 (četiri) meseca, kojom presudom su preinačene u pogledu odluke o kazni: -presuda Višeg suda u Beogradu K 1017/11 od 06.04.2012. godine, preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž2 3483/12 od 01.10.2012. godine, kojom je okrivljeni B.B. osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, i -presuda Višeg suda u Beogradu K 764/12 od 11.10.2012. godine, preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1235/13 od 18.03.2013. godine, kojom je okrivljeni B.B. osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. st. 1. i 2. Krivičnog zakonika, OSLOBAĐA od izvršenja 25% prethodno utvrđene pojedinačne kazne zatvora po pravnosnažnoj presudi Višeg suda u Beogradu K 1017/11 od 06.04.2012. godine, koja je preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž2 3483/12 od 01.10.2012. godine, i to tako što se od pojedinačno utvrđene kazne zatvora u trajanju od četiri godine zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika OSLOBAĐA od izvršenja kazne zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, pa se UTVRĐUJE da je osuđeni B.B. oslobođen od izvršenja dela jedinstvene kazne zatvora po pravnosnažnoj presudi Višeg suda u Beogradu K 1017/11 – Kv 1151/14 od 09.05.2014. godine u trajanju od 1 (jedne) godine i ODREĐUJE da se prema osuđenom ima izvršiti ostatak jedinstvene kazne zatvora u trajanju od 6 (šest) godina i 4 (četiri) meseca, u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru i na izdržavanju kazne od 24.08.2011. do 06.04.2012. godine, od 08.08.2012. do 11.10.2012. godine i od 29.04.2013. godine pa nadalje, po napred navedenim pravnosnažnim presudama.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu K 1017/11 – Kv 2057/15 od 10.07.2015. godine, određeno je da osuđeni B.B., koji je presudom Višeg suda u Beogradu K 1017/11 – Kv 1151/14 od 09.05.2014. godine, pravnosnažna dana 02.06.2014. godine, osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od sedam godina i četiri meseca, ne podleže amnestiji.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1539/15 od 13.08.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca osuđenog – advokata Z.V., izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K 1017/11 – Kv 2057/15 od 10.07.2015. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac osuđenog B.B. – advokat Z.V., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 2. ZKP u vezi sa članom 9. Zakona o amnestiji, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijana rešenja tako što će u odnosu na osuđenog B.B. primeniti Zakon o amnestiji i osloboditi ga od dela kazne zatvora izrečene pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu K 1017/11 od 06.04.2012. godine, preinačene presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 3483/12 od 01.10.2012. godine u trajanju od jedne godine.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kao i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.B. ukazuje da je pravnosnažno rešenje doneto uz povredu krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 2. ZKP u vezi sa članom 3. Zakona o amnestiji.

Iz spisa predmeta proizilazi da su presudom Višeg suda u Beogradu K 1017/11 – Kv 1151/14 od 09.05.2014. godine, pravnosnažna dana 02.06.2014. godine, u postupku spajanja kazni preinačene u pogledu odluke o kazni pravnosnažna presuda Višeg suda u Beogradu K 1017/11 od 06.04.2012. godine (preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 3483/12 od 01.10.2012. godine), kojom je okrivljeni B.B. zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 24.08.2011. do 06.04.2012. godine i pravnosnažna presuda Višeg suda u Beogradu K 764/12 od 11.10.2012. godine (preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1235/13 od 18.03.2013. godine), kojom je okrivljeni zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. st. 1. i 2. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci, a u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 08.08.2012. do 11.10.2012. godine nakon čega je okrivljeni B.B. osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od sedam godina i četiri meseca, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru i na izdržavanju kazne od 24.08.2011. do 06.04.2012. godine, od 08.08.2012. do 11.10.2012. godine i od 29.04.2013. godine pa nadalje.

Zakon o amnestiji (''Službeni glasnik RS'' 107/2012 od 09.11.2012. godine) stupio je na snagu 17.11.2012. godine.

Presuda Višeg suda u Beogradu K 1017/11 od 06.04.2012. godine (preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 3483/12 od 01.10.2012. godine), koja je u postupku spajanja kazni preinačena presudom Višeg suda u Beogradu K 1017/11 – Kv 1151/14 od 09.05.2014. godine, postala je pravnosnažna dana 01.10.2012. godine.

Odredbom člana 1. stav 1. Zakona o amnestiji, propisano je da se oslobađaju od izvršenja 25% izrečene kazne zatvora lica pravnosnažno osuđena za krivična dela koja su propisana zakonima Republike Srbije ili su bila propisana zakonima koji su prestali da važe, a koja se na dan stupanja na snagu ovog zakona nalaze na izdržavanju kazne zatvora u Republici Srbiji, ili još nisu stupila na izdržavanje kazne zatvora ili čiji premeštaj je radi izdržavanja te kazne izvršen u inostranstvo.

Odredbom člana 3. Zakona o amnestiji, propisano je da se pravnosnažno osuđena lica, kojima je izrečena jedinstvena kazna zatvora, oslobađaju od izvršenja jedinstvene kazne za procenat oslobođenja od izvršenja kazne propisan ovim zakonom, prethodno utvrđene pojedinačne kazne za krivična dela obuhvaćena ovom amnestijom.

U rešenju Višeg suda u Beogradu K 1017/11 – Kv 2057/15 od 10.07.2015. godine, određeno je da osuđeni B.B. ne podleže amnestiji, obzirom da je osuđen presudom Višeg suda u Beogradu K 1017/11 – Kv 1151/14 od 09.05.2014. godine, a koja je postala pravnosnažna dana 02.06.2014. godine, dakle, zbog toga što je postala pravnosnažna nakon stupanja na snagu Zakona o amnestiji.

Apelacioni sud u Beogradu je u pobijanom rešenju Kž2 1539/15 od 13.08.2015. godine ovakav stav prvostepenog suda prihvatio kao pravilan.

Međutim, postupajući na navedeni način, Viši sud u Beogradu je donoseći pobijano rešenje postupio protivno odredbi člana 3. Zakona o amnestiji, koja određuje da se jedinstvena kazna zatvora umanjuje za procenat oslobođenja od izvršenja prethodno utvrđene pojedinačne kazne, za krivična dela koja su obuhvaćena amnestijom.

Ovo stoga što je u konkretnom slučaju pojedinačna kazna zatvora u trajanju od četiri godine za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ okrivljenom B.B. bila utvrđena pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu K 1017/11 od 06.04.2012. godine, koja je preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 3483/12 od 01.10.2012. godine, te koja je, dakle, u vreme stupanja na snagu Zakona o amnestiji bila pravnosnažna, čime je osuđeni ispunjavao uslove za oslobođenje od izvršenja 25% navedene kazne zatvora po ovoj presudi, shodno odredbi člana 1. stav 1. i člana 3. Zakona o amnestiji.

Presuda kojom je u pogledu odluke o kazni preinačena napred navedena pravnosnažna presuda, bez ponavljanja krivičnog postupka, u smislu odredbe člana 405. stav 1. tačka 1. ZKP, doneta je nakon stupanja na snagu Zakona o amnestiji, međutim, kako je osuđeni podneo zahtev za amnestiju u odnosu na tu presudu, to činjenica da ista nije bila pravnosnažna pre stupanja na snagu Zakona o amnestiji, ne može biti od uticaja na pravo osuđenog B.B. na amnestiju od izvršenja pojedinačno utvrđene kazne zatvora po pravnosnažnoj presudi za krivično delo na koje se amnestija odnosi.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud donošenjem odluke da osuđeni B.B. ne podleže amnestiji, učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi sa članom 3. Zakona o amnestiji na štetu osuđenog, koju povredu je učinio i drugostepeni sud, odbijajući kao neosnovanu žalbu branioca osuđenog, a što se osnovano i ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog.

Utvrdivši da je zahtev osnovan, Vrhovni kasacioni sud je preinačio pobijane odluke, tako što je primenjujući odredbu člana 3. Zakona o amnestiji utvrdio procenat oslobođenja od izvršenja kazne prethodno utvrđene pojedinačne kazne zatvora po presudi Višeg suda u Beogradu K 1017/11 od 06.04.2012. godine koja je preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 3483/12 od 01.10.2012. godine, koja je predmet odlučivanja po Zakonu o amnestiji, a koja je ušla u sastav jedinstvene kazne po presudi Višeg suda u Beogradu K 1017/11 – Kv 1151/14 od 09.05.2014. godine, te koja je postala pravnosnažna nakon stupanja na snagu Zakona o amnestiji.

Jedinstvena kazna na koju je osuđen B.B. presudom Višeg suda u Beogradu K 1017/11 – Kv 1151/14 od 09.05.2014. godine u trajanju od sedam godina i četiri meseca, sastoji se od kazne zatvora u trajanju od četiri godine, na koju je osuđen presudom Višeg suda u Beogradu K 1017/11 od 06.04.2012. godine (preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 3483/12 od 01.10.2012. godine) te koja je, dakle, predmet odlučivanja po Zakonu o amnestiji, i od kazne zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci kojom je B.B. osuđen presudom Višeg suda u Beogradu K 764/12 od 11.10.2012. godine (preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1235/13 od 18.03.2013. godine), koja nije predmet odlučivanja po Zakonu o amnestiji, obzirom da je postala pravnosnažna nakon stupanja na snagu Zakona o amnestiji.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da se prethodno utvrđena kazna zatvora po pravnosnažnoj presudi Višeg suda u Beogradu K 1017/11 od 06.04.2012. godine (preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 3483/12 od 01.10.2012. godine) ima umanjiti za 25%, te da se prema tome osuđeni B.B. oslobađa od izvršenja dela ove kazne u trajanju od jedne godine. Nadalje, kada se jedinstvena kazna zatvora po presudi Višeg suda u Beogradu K 1017/11 – Kv 1151/14 od 09.05.2014. godine, u odnosu na koju je podnet zahtev za amnestiju, umanji za vreme oslobođenja od izvršenja napred navedene pojedinačne kazne po presudi koja je bila pravnosnažna u vreme stupanja na snagu Zakona o amnestiji, to je utvrđeno da deo kazne od koga je osuđeni B.B. oslobođen iznosi jednu godinu i da ostatak kazne koji se ima izvršiti iznosi šest godina i četiri meseca, u koju kaznu se osuđenom uračunava vreme provedeno u pritvoru, kao i vreme na izdržavanju kazne zatvora po napred navedenim pravnosnažnim presudama.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud, doneo je odluku kao u izreci, a na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                        Vesko Krstajić,s.r.