Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe da je drugostepeni sud propustio da obrazloži žalbene navode, i da je stoga drugostepena presuda bez pravno valjanog obrazloženja, kojim navodima se, po nalaženju ovog suda, ukazuje na povredu člana 460. stav 1. ZKP.

Pored toga, u zahtevu branilac iznosi sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza i to prevashodno iskaza ispitanih svedoka, drugačiju od one koju su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, zaključujući da je okrivljeni u konkretnom slučaju, postupao u nužnoj odbrani i da je stoga isključena protivpravnost i krivica okrivljenog, a da je sud oglasivši ga krivim za krivično delo iz člana 121. stav 1. KZ, na taj način učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. U vezi toga, branilac detaljno teoretski razrađuje institut pojma nužne odbrane kao osnova koji isključuje postojanje krivičnog dela, zaključujući da je sud, osim istaknute povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, takođe i odlukom o krivičnoj sankciji povredio zakon, tj. učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, jer je okrivljenog osudio na kaznu zatvora za delo, koje prema navodima zahteva, nije krivično delo. Uz to, u zahtevu se navodi da bi se u krajnjem slučaju, u konkretnoj pravnoj stvari, eventualno moglo govoriti o institutu prekoračenja nužne odbrane kao fakultativnog osnova za ublažavanje kazne, ali da o tome sud nije ni raspravljao.

Iznetim navodima, iako branilac formalno ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, po nalaženju ovog suda, isti suštinski osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 460. stav 1. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                    Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić