Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1021/2018
27.09.2018. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Radoslava Petrovića, Miroljuba Tomića, Maje Kovačević Tomić i Milunke Cvetković, članova veća, sa savetnikom Marinom Pandurović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Bojana Maksića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu 6K 277/17 od 19.02.2018. godine i Višeg suda u Zrenjaninu 3Kž1 86/18 od 11.06.2018. godine, na sednici veća održanoj 27.09.2018. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Bojana Maksića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu 6K 277/17 od 19.02.2018. godine i Višeg suda u Zrenjaninu 3Kž1 86/18 od 11.06.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu 6K 277/17 od 19.02.2018. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci. Okrivljeni je oslobođen dužnosti plaćanja sudskog paušala, dok je određeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda. Oštećena BB, upućena je na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.
Presudom Višeg suda u Zrenjaninu 3Kž1 86/18 od 11.06.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu 6K 277/17 od 19.02.2018. godine, je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Bojan Maksić, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijanu pravnosnažnu presudu Višeg suda u Zrenjaninu i okrivljenog oslobodi od optužbe ili istu ukine u celini i spise predmeta vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili ukine obe pobijane pravnosnažne presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, te odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži ili prekine.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe da je drugostepeni sud propustio da obrazloži žalbene navode, i da je stoga drugostepena presuda bez pravno valjanog obrazloženja, kojim navodima se, po nalaženju ovog suda, ukazuje na povredu člana 460. stav 1. ZKP.
Pored toga, u zahtevu branilac iznosi sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza i to prevashodno iskaza ispitanih svedoka, drugačiju od one koju su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, zaključujući da je okrivljeni u konkretnom slučaju, postupao u nužnoj odbrani i da je stoga isključena protivpravnost i krivica okrivljenog, a da je sud oglasivši ga krivim za krivično delo iz člana 121. stav 1. KZ, na taj način učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. U vezi toga, branilac detaljno teoretski razrađuje institut pojma nužne odbrane kao osnova koji isključuje postojanje krivičnog dela, zaključujući da je sud, osim istaknute povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, takođe i odlukom o krivičnoj sankciji povredio zakon, tj. učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, jer je okrivljenog osudio na kaznu zatvora za delo, koje prema navodima zahteva, nije krivično delo. Uz to, u zahtevu se navodi da bi se u krajnjem slučaju, u konkretnoj pravnoj stvari, eventualno moglo govoriti o institutu prekoračenja nužne odbrane kao fakultativnog osnova za ublažavanje kazne, ali da o tome sud nije ni raspravljao.
Iznetim navodima, iako branilac formalno ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, po nalaženju ovog suda, isti suštinski osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.
Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 460. stav 1. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, ocenio kao nedozvoljen.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Marina Pandurović,s.r. Bata Cvetković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić