Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 412/21 od 05.06.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i branioca okrivljenog, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog, advokat Milan Latinović, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) i člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i na sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio je spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog AA kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i u vezi sa tim ukazuje da je okrivljenom AA izrekom presude stavljeno na teret postupanje suprotno blanketnim odredbama iz člana 187. st.2. i 3, člana 77. stav 2, člana 44. stav 1. tačka 1) i člana 42. stav 2. tačka 1) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, ističući da su krivična dela iz oblasti saobraćaja tzv. blanketnog karaktera, što obavezuje sud da utvrdi radnje koje su u uzročnoj vezi sa nastankom saobraćajne nezgode. Međutim, sud u konkretnom slučaju, prema navodima zahteva, u izreci presude samo konstatuje da je okrivljeni svojim putničkim vozilom upravljao u srednjem stadijumu pijanstva od 0,519 mg/ml alkohola u krvi kao i da se kretao bez upaljenih dugih svetala nedozvoljenom brzinom od najmanje 140 km/h, koja nije bila prilagođena vidljivosti pod oborenim svetlima u noćnim uslovima vožnje, ali navedene propuste okrivljenog ne dovodi u uzročnu vezu sa predmetnom saobraćajnom nezgodom.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Po oceni ovoga suda, izreka prvostepene presude sadrži sve činjenice i okolnosti koje čine kako objektivna tako i subjektivna zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom. Naime, u činjeničnom opisu radnje izvršenja datom u izreci prvostepene presude, označeno je da se okrivljeni u vreme i na mestu bliže opisanim u izreci presude, sposoban da shvati značaj svog dela, dok mu je sposobnost da upravlja svojim postupcima bila smanjena, ali ne do bitnog stepena, usled srednjeg stepena alkoholisanosti, kao učesnik u saobraćaju na putevima, nije pridržavao saobraćajnih propisa iz člana 187. stav 2. i 3, člana 77. stav 2, člana 44. stav 1. tačka 1) i člana 42. stav 1. ZOBS-a na putevima, tako što je desnom saobraćajnom trakom na auto-putu od pravca Beograda prema Novom Sadu, upravljao svojim putničkim vozilom u stanju srednje alkoholisanosti sa 0,919 mg/ml alkohola u krvi, na kom vozilu nije imao upaljena duga svetla, krećući se nedozvoljenom brzinom za auto put od najmanje 140 km/h, koja nije bila prilagođena vidljivosti pod oborenim svetlima u noćnim uslovima vožnje, usled čega je prednjim desnim delom svog vozila naleteo na zadnji levi deo teretnog vozila kojom prilikom je suvozač u njegovom vozilu, oštećena VV, zadobila teške telesne povrede opasne po život, od kojih je na licu mesta preminula, a putnik u teretnom vozilu, oštećeni BB, teške telesne povrede, iako je bio svestan da upravljajući vozilom na opisan način može izazvati saobraćajnu nesreću, pristao je na istu ali je olako držao da smrtna posledica kod drugog lica neće nastupiti, pri čemu je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Imajući u vidu da su u izreci presude jasno naznačene radnje okrivljenog koje predstavljaju kršenje odnosno nepridržavanje saobraćajnih propisa i to: iz člana 187. stav 2. i 3. (kojim je propisano da vozač ne sme da upravlja vozilom u saobraćaju na putu ako je pod dejstvom alkohola), članu 77. stav 2. (kojim je propisano da noću, na motornom vozilu za vreme vožnje u saobraćaju na putu, moraju da budu uključena duga svetla), člana 44. stav 1. tačka 1) (kojim je propisano da na putu van naselja vozač ne sme vozilom da se kreće brzinom većom od 130 km/h na autoputu) i člana 42. stav 1. (kojim je između ostalog propisano da je vozač dužan da brzinu kretanja vozila prilagodi vidljivosti i drugim saobraćajnim uslovima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju pod datim okolnostima može da predvidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja) ZOBS-a na putevima, kao i to da su navedeni propusti u vožnji okrivljenog bili u uzročnoj vezi sa nastupanjem zabranjene posledice, u vidu povreda koje su zadobili oštećeni, to su navodi zahteva branioca okrivljenog da sud u izreci presude propuste okrivljenog nije doveo u uzročnu vezu sa nastankom predmetne saobraćajne nezgode, ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovano ukazuje da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je prvostepeni sud na strani 27. obrazloženja presude istakao svoj uloženi „neuobičajeni napor kako bi utvrdio činjenicu osvetljenosti teretnog vozila i time i postojanje krivične odgovornosti prvookrivljenog“, tako da, prema stavu odbrane, ukoliko je za postupajućeg predsednika veća krivična odgovornost okrivljenog AA bila nesporna i da je isti imao predubeđenje u pogledu njegove krivice navedeno može biti razlog za njegovo izuzeće po osnovu odredbe člana 37. stav 2. ZKP. O povredi zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se branilac okrivljenog formalno poziva u zahtevu, može se govoriti samo ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju odnosno na glavnom pretresu u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu, sudije, odnosno javnog tužioca, koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih u članu 37. stav 1. ZKP.

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, iako kao razlog podnošenja istog označava povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, ne ukazuje na neku od navedenih procesnih situacija propisanih odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP, koje predstavljaju zakonom predviđene razloge za obavezno izuzeće u određenom predmetu, već ističe postojanje okolnosti koje, po mišljenju odbrane, izazivaju sumnju u nepristrasnost postupajućeg predsednika veća, shodno članu 37. stav 2. ZKP, koju povredu branilac u zahtevu i sam označava.

Pored navedenog, branilac u zahtevu navodi i to da se u odnosu na alkoholisanost okrivljenog u presudi ne navodi da li je i na koji način ista uticala na sposobnost okrivljenog da bezbedno upravlja svojim putničkim vozilom, niti se navodi koja je to brzina kretanja koja bi bila prilagođena i primerena konkretnim uslovima vožnje. Po oceni ovoga suda, branilac iznetim navodima zahteva u suštini ističe da presuda ne sadrži razloge o činjenicama koje su predmet dokazivanja i time ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

U preostalom delu zahteva, branilac iznosi sopstveno tumačenje odredbi člana 77. stav 2. i stav 3. ZOBS-a na putevima na kojima zasniva stav o nepostojanju obaveze okrivljenog da u konkretnom slučaju na svom putničkom vozilu ima upaljena duga svetla, zatim ističe da okrivljeni, polazeći od nalaza i mišljenja veštaka Vojkana Zorića, u kome je navedeno da sijalice na teretnom vozilu u momentu saobraćajne nezgode nisu emitovale svetlost, nije imao tehničkih mogućnosti da blagovremeno uoči neosvetljeno teretno vozilo i sa njim izbegne kontakt, te da sud relativizuje sve činjenice koje se odnose na neosvetljenost teretnog vozila i rezultate veštačenja podređuje odbrani jednog od okrivljenih. Iznetim navodima, po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog iznosi svoje činjenične zaključke vezano za uzrok predmetne saobraćajne nezgode koji su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama, pri čemu iz takvih zaključaka daje sopstveno viđenje kritičnog događaja, različito od onog opisanog u izreci pobijane prvostepene presude, čime branilac suštinski osporava ocenu izvedenih dokaza i takvom ocenom činjenično stanje utvrđeno u pobijanim presudama, čime ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2), člana 440. i člana 37. stav 2. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisnčar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić