Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog, advokat Gordana Nožica, zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, s tim što iz sadržine zahteva proizilazi da iste pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 438. stav 1. tačka 11) Zakonika o krivičnom postupku sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude ukine ili samo odluku donetu po redovnom pravnom leku i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovnu odluku ili da odluke preinači, tako da okrivljenog oslobodi od optužbe za delo koje mu je stavljeno na teret.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati. Kao nezakonit dokaz branilac ukazuje na službenu belešku PU Niš DD br. 1725/11 od 02.12.2011. godine, koju je sud u potpunosti prilikom izvođenja pisanih dokaza prihvatio i presudu zasnovao na tom dokazu koji predstavlja nezakonit dokaz i koji je sud primenom člana 358. ZKP trebalo da izdvoji iz spisa predmeta.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okriljenog se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je dana 02.12.2011. godine od strane policijskog službenika sačinjena službena beleška u kojoj je konstatovan razlog zašto je uviđajna ekipa Policijske uprave Niš izašla na lice mesta i to u sastavu istražni sudija Osnovnog suda, zamenik Osnovnog javnog tužioca u Nišu i policijski službenici, i u istom je konstatovano šta je zatečeno na licu mesta. Dakle, u ovoj službenoj belešci policijski službenik je naveo svoja neposredna opažanja o tome šta je zapazio u prostoru, a istražni sudija je na identične okolnosti sačinio posebni zapisnik o uviđaju. Stoga neosnovano branilac ukazuje da se pobijane presude zasnivaju na službenoj belešci, kada su identične okolnosti navedene i u zapisniku o uviđaju koji je sačinio ovlašćeni istražni sudija, pa okolnost da je kao dokaz izvedena i službena beleška koja je istom prilikom sačinjena ne dovodi u pitanje zakonitost zapisnika o uviđaju, niti je time učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kako se to neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu.

Dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac je ukazao da je izreka presude nerazumljiva na koji način je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, kao i bitna povreda odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer je izreka presude nejasna i protivrečna sama sebi, presuda nema razloga niti su navedeni razlozi o odlučnim činjenicama koje su predmet dokazivanja, pa zbog toga nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude.

Preostalim delom podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje da sud u obrazloženju i izreci presude nije naveo u čemu se sastoji saizvršilaštvo, te koje radnje je preduzimalo NN lice, a koje radnje je preduzimao okrivljeni AA, da li je okrivljeni radnju izvršenja preduzeo sa direktnim umišljajem, odnosno izostao je zaključak suda o subjektivnom odnosu okrivljenog prema navodnoj radnji izvršenja krivičnog dela, nije utvrđena vrednost imovine koja je izgorela u unutrašnjosti menjačnice, niti vrednost imovine kojoj je pretila opasnost, već je vrednost imovine koja je izgorela utvrđena iz iskaza oštećenih bez ijednog dokaza koji se odnosi na vrednost oštećenog inventara, na koji način pravnosnažne presude pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP).

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, takasativno su nabrojane povrede zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom, a koje predstavljaju razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić