Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 850/15 od 17.09.2015. godine stavom prvim izreke usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu, pa je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu K 1638/10 od 08.06.2015. godine u pogledu odluke o kazni u odnosu na krivična dela iz člana 246. stav 1. KZ i člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenom N.M. zbog izvršenog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od tri godine i deset meseci, a zbog izvršenog dela iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od deset meseci, pa ga zatim osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i šest meseci, dok je žalba branioca okrivljenog izjavljena u ovom delu odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke presude usvojena je žalba branioca okrivljenog N.M., pa je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu K 1638/10 od 08.06.2015. godine u osuđujućem delu u odnosu na krivično delo iz člana 348. stav 1. KZ, tako što je Apelacioni sud u Beogradu prema okrivljenom odbio optužbu da je izvršio krivično delo iz člana 348. stav 1. KZ. Stavom trećim izreke presude na osnovu člana 535. stav 1. ZKP prema okrivljenom N.M. izrečena je mera bezbednosti oduzimanje predmeta bliže označenih u izreci presude.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog N.M., advokat J.A., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijanu drugostepenu presudu u stavu prvom izreke, tako što će okrivljenog osloboditi optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ, ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovnu odluku, ili da ukine obe pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, ocenjujući pri tome zakonitost dokaza koji su predmet ispitivanja u smislu člana 604. ZKP („Službeni glasnik RS“, br.72/11), našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su pobijane presude u odnosu na krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnovati. U vezi sa istaknutom povredom zakona, branilac okrivljenog ističe da prvostepeni sud osuđujuću presudu zasniva na zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija MUP UKP od 11.09.2007. godine kao i na službenoj belešci MUP UKP o krim.tehničkom pregledu lica mesta broj Kt 100/1025/2007 od 11.09.2007. godine, iako je pretresanje stana i drugih prostorija izvršeno nezakonito bez neophodne pisane i obrazložene naredbe suda iz člana 78. tada važećeg ZKP („Službeni glasnik RS“ br.58/04... 76/10), odnosno bez ispunjenja uslova iz člana 81. tada važećeg ZKP, što nezakonitim čini sve dokaze pribavljene na osnovu tako nezakonito sprovedenog pretresa stana.

Vrhovni kasacioni sud, najpre utvrđuje da iz spisa predmeta proizilazi da je u zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija, a kojom prilikom je sačinjena i službene beleška o kriminalističko tehničkom pregledu lica mesta Kt 100/1025/2007 od 11.09.2007. godine sa fotodokumentacijom, konstatovano da je pretresanje stana u kome stanuje okrivljeni N.M. u B. u Ulici ..., izvršeno po naredbi dežurnog istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu i da su tom prilikom između ostalog pronađeni sledeći predmeti: jedna žuta PVC kesa u kojoj se nalazi prah svetlo braon boje za koji se pretpostavlja da je opojna droga heroin, jedna elektronska vagica za precizno merenje marke „...“ koja meri do 100 grama, jedna PVC kesa u kojoj se nalazi prah svetlo braon boje za koji se pretpostavlja da je opojna droga heroin pronađena u torbi u spavaćoj sobi. U spisima predmeta se ne nalazi naredba suda za pretresanje navedenog stana.

Nadalje, iz spisa predmeta proizilazi da okrivljeni u svojoj odbrani iznetoj tokom postupka nije negirao da su kritičnom prilikom u stanu u kome je stanovao pronađeni napred navedeni predmeti, kao i oružje i falsifikovani dokumenti, s tim što je negirao da su opojna droga i oružje njegovi.

Polazeći od navedenog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija MUP UKP od 11.09.2007. godine, pa samim tim i službena beleška sa fotodokumentacijom koja je prilikom tog pretresa sačinjena, nisu pribavljeni u skladu sa čl. 78. i 81. tada važećeg ZKP, jer nije postojala naredba suda za pretresanje stana, iako je to u zapisniku navedeno. Međutim, po oceni ovog suda, kako su nižestepeni sudovi činjenice da je kritičnom prilikom u stanu, u Ulici ... u B. u kojem je stanovao okrivljeni, pronađena opojna droga heroin, kao i ostali napred navedeni predmeti, utvrdili, pre svega, iz odbrane okrivljenog koji te činjenice nije osporio, to u konkretnom slučaju nije došlo do bitne povrede odredaba ZKP u smislu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je nužno ukidanje pravnosnažnih presuda. Naime, očigledno je da bi bez navedenog zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija, kao i službene beleške sa fotodokumentacijom, bila donesena ista presuda.

U vezi sa iznetim, ovaj sud je imao u vidu da je u vreme preduzimanja opisanih procesnih radnji navedena povreda odredaba ZKP predstavljala apsolutno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 10) ZKP, ali isto tako da su činjenice koje su tokom postupka bile sporne (da li je predmetna droga pripadala okrivljenom, da li je on istu držao radi prodaje i sa kim je okrivljeni u predmetnom stanu stanovao), nižestepeni sudovi utvrdili na osnovu drugih dokaza izvedenih tokom postupka, a ne iz predmetnog zapisnika o pretresanju stana i službene beleške sa fotodokumentacijom.

Imajući u vidu sve navedeno, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje bi pravnosnažne presude trebalo ukinuti.

Nadalje, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i to da je prvostepeni sud zasnovao presudu na dokazima koje je izveo protivno članu 15. ZKP, jer je tokom postupka doneo rešenje da se dokazni postupak opet otvori kako bi se saslušali dodatni svedoci i novi dokazi uvrstili u spise, pa je nakon izvođenja tih dokaza sud u značajnoj meri na njima zasnovao osuđujuću presudu. Branilac samatra da je sud mogao po službenoj dužnosti da izvodi samo dokaze koji bi išli u prilog okrivljenom jer je dužnost tužioca da dokazuje navode iz optužbe, pa u vezi sa tim sud na dokazima koje je izveo po službenoj dužnosti nije mogao da zasnuje presudu.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i to da je drugostepeni sud propustio da odluči o vrlo ozbiljnim i konkretnim žalbenim navodima odbrane, te da se u obrazloženju drugostepene presude sud zadržao na krajnje paušalnim, uopštenim i neodgovarajućim kvalifikacijama čime je povredio član 460. ZKP, kao i prava okrivljenog na pravično suđenje i na delotvorni pravni lek.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koje u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 15. i člana 460. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Što se tiče istaknutih u zahtevu povreda prava okrivljenog na pravično suđenje i na delotvorni pravni lek, koja su zajemčena Ustavom i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, budući da branilac uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je okrivljenom u predmetnom postupku povređeno ili uskraćeno pravo na pravično suđenje i pravo na delotvorni pravni lek.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbacio jer nema zakonom propisan sadržaj.

Zapisničar-savetnik                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                              Janko Lazarević,s.r.