Branilac okrivljenog Z.T. u zahtevu ukazuje da je okrivljeni Višem sudu u Užicu podneo zahtev za ponavljanje krivičnog postupka okončanog pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Užicu Kv.br.355/12 od 26.11.2012. godine koji zahtev je odbačen pobijanim prvostepenim rešenjem, ističući da je u obrazloženju rešenja Kv.br.355/12 od 26.11.2012. godine, navedeno da podnosilac zahteva nije podlegao primeni Zakona o amnestiji na osnovu člana 4. stav 1. iz razloga jer je za njim ranije bila raspisivana poternica zbog neodazivanja na izdržavanje kazne zatvora, a da je podnosilac zahteva kasnije došao do dokaza da je više sudova amnestiralo osuđenike koji su bili u istom pravnom statusu kao i okrivljeni, koji dokazi, prema navodima zahteva, predstavljaju razloge za ponavljanje krivičnog postupka u smislu člana 473. stav 1. tčaka 3) ZKP. U zahtevu se dalje ističe da je prvostepeni sud zahtev za ponavljanje krivičnog postupka okrivljenog odbacio kao nedozvoljen primenom člana 470. stav 1. ZKP, koji predviđa mogućnost ponavljanja postupka samo u slučajevima okončanim pravnosnažnom presudom, iako se podnosilac zahteva pozvao na član 604. stav 1. ZKP, prema kome je u konkretnom slučaju trebalo primeniti odredbu člana 404. stav 1. ZKP, koja dozvoljava ponavljanje postupka i u situaciji kada je isti okončan pravnosnažnim rešenjem. Branilac u zahtevu navodi i to da je Apelacioni sud u Kragujevcu odlučujući o žalbi okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja istu odbio kao neosnovanu sa obrazloženjem da podnosilac zahteva nije naveo okolnosti koje bi uticale na drugačiju odluku drugostepenog suda, osim onih koje je prvostepeni sud imao u vidu, koji zaključak, prema navodima zahteva, nije prihvatljiv, jer je okrivljeni još pred prvostepenim sudom izneo niz dokumenata iz kojih proizlazi da su osuđenici u istom pravnom statusu kao okrivljeni bili amnestirani, čime je okrivljeni stavljen u neravnopravan položaj u odnosu na njih.

Prema izloženom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog u suštini ističe da je pravnosnažnim rešenjem učinjena povreda odredbe člana 473. stav 1. tačka 3) ZKP, kao i povreda odredbe člana 470. stav 1. ZKP, ukazivanjem da u konkretnom slučaju nije bilo osnova za odbacivanje zahteva okrivljenog za ponavljanje krivičnog postupka okončanog pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Užicu Kv 355/12 od 26.11.2012. godine.

Međutim, kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac čija su prava ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog napred navedenih povreda odredaba krivičnog postupka istaknutih u predmetnom zahtevu, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

                                                                                                                       Janko Lazarević,s.r.