Istom presudom okrivljeni su obavezani da sudu naknade troškove krivičnog postupka čija će visina biti određena naknadno, posebnim rešenjem, te da plate sudu na ime paušala iznose od po 8.000,00 dinara svaki, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja, te da na ime postavljenog imovinsko-pravnog zahteva oštećenom JP „R.“ isplate iznose navedene u izreci presude.

Stavom II iste presude, na osnovu člana 354. tačka 1. ZKP, prema okrivljenoj LJ.K. odbijena je optužba da je izvršila, i to okrivljena LJ.K. krivično delo prevare u službi iz člana 247. stav 4. u vezi stava 1. KZ, a prema okrivljenima A.V., B.V. i M.M. da su izvršili krivična dela prevare u službi iz člana 247. stav 4. u vezi stava 1. KZ pomaganjem u vezi člana 24. OKZ.

Povodom žalbi branilaca okrivljenih LJ.K., B.V., M.M., LJ.M.1, D.R., S.G., LJ.M.2, I.A. i B.M., a po službenoj dužnosti, Okružni sud u Beogradu je rešenjem Kž br. 12/2007 od 19.04.2007. godine ukinuo navedenu prvostepenu presudu u osuđujućem delu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, te odredio da u odbijajućem delu prvostepena presuda ostaje neizmenjena.

Na glavnom pretresu održanom dana 23.10.2008. godine, doneto je rešenje da se prema okrivljenima S.O. i okrivljenoj N.D. razdvaja postupak i da će se prema njima sprovesti poseban postupak u predmetu pod novim brojem (V K br. 1649/08) i istovremeno je određeno da se prema ostalim okrivljenima obustavlja postupak usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

U ponovljenom prvostepenom postupku, presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu V K br. 1649/08-01 od 09.06.2009. godine, okrivljeni S.O. i N.D. oglašeni su krivim zbog izvršenja po jednog krivičnog dela prevara u službi pomaganjem u produženom trajanju, iz člana 363. stav 4. u vezi stava 2. i 1. u vezi sa članovima 35. i 61. KZ, za koja dela su im primenom odredaba članova 64, 65. i 66. KZ izrečene uslovne osude, tako što su im utvrđene kazne zatvora u trajanju od po 1 godine i istovremeno određeno da se ove kazne neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme od 4 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učine nova krivična dela. Istovremeno je određeno da će se okrivljenoj N.D., u slučaju opoziva uslovne osude, u utvrđenu kaznu zatvora uračunati vreme provedeno u pritvoru od 23.11.1998. godine do 17.12.1998. godine.

Istom presudom, okrivljeni su obavezani da sudu na ime paušala isplate iznose od po 8.000,00 dinara svaki, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja, te da oštećenom JP „R.“ na ime postavljenog imovinskog-pravnog zahteva isplate, i to okrivljeni S.O. iznos od 590.330,00 dinara, a okrivljena N.D. iznos od 588.906,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog S.O. – advokata M.P., a po službenoj dužnosti u odnosu na okrivljenu N.D., Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Kž1 br. 1381/13 od 25.04.2013. godine ukinuo presudu Prvog opštinskog suda u Beogradu V K br. 1649/08-01 od 09.06.2009. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 971/16 od 05.09.2016. godine protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br. 1381/13 od 25.04.2013. godine, zbog povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 385. stav 2. ZKP („Službeni list SRJ“ broj 70/01, 68/02, „Službeni glasnik RS“ broj 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09-dr.zakon, 72/09 i 76/10) sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine pobijano rešenje, a predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Odredbom člana 604. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 101/11), koji se primenjuje od 01.10.2013. godine (Zakon o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku „Službeni glasnik RS“ broj 121/12), predviđeno je da se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika ocenjuje po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ broj 58/04, 85/05 i dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 – dr. zakon, 72/09 i 76/10).

Vrhovni kasacioni sud je dostavio po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocima okrivljenih S.O. i N.D., shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP , te održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioce okrivljenih, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa rešenjem protiv kojeg je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br. 1381/13 od 25.04.2013. godine učinjena povreda odredbe člana 385. stav 2. ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku.

Naime, odredbom člana 385. stav 2. ZKP propisan je izuzetak, odnosno ograničenje opšteg ovlašćenja drugostepenog suda iz stava 1. istog člana u pogledu odluka koje taj sud može doneti prilikom rešavanja o žalbi protiv presude, u sednici veća ili na osnovu održanog pretresa, i to u odnosu na ovlašćenje drugostepenog suda da ukine prvostepenu presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje, obzirom da prema navedenoj zakonskoj odredbi takvu odluku drugostepeni sud ne može doneti u slučaju kada je u istom predmetu prvostepena presuda već jedanput ukinuta.

Dakle, odredba člana 385. stav 2. ranijeg ZKP predstavlja „procesnu zabranu“ za drugostepeni sud da ponovo ukine prvostepenu presudu u predmetu u kome je prvostepena presuda već jedanput ukinuta, što istovremeno znači da ni prvostepeni sud ne može u istom predmetu treći put voditi prvostepeni postupak (pravno shvatanje Krivičnog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 28.11.2011. godine).

Shodno navedenom, u konkretnoj procesnoj situaciji, u kojoj je ožalbena presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu V K br. 1649/08-01 od 09.06.2009. godine doneta u ponovljenom prvostepenom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude Prvog opštinskog suda u Beogradu K br. 1430/02 od 14.07.2006. godine, drugostepeni sud – Apelacioni sud u Beogradu je bio dužan da u smislu odredbe člana 377. stav 1. do 5. ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku, a zatim i odredaba člana 378. i 379. istog ZKP, održi pretres ili da u sednici veća donese meritornu odluku povodom izjavljene žalbe protiv navedene prvostepene presude. To drugostepeni sud nije učinio, već je pobijanu prvostepenu presudu ukinuo rešenjem Kž1 br. 1381/13 od 25.04.2013. godine, na koji način je učinio povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 385. stav 2. ranije važećeg ZKP, na štetu okrivljenih, koji imaju pravo na suđenje u razumnom roku, kao i da odluku donese zakonom određeni sud, a to je u ovom slučaju Apelacioni sud u Beogradu, na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu.

Zbog učinjene povrede zakona, Vrhovni kasacioni sud je usvajanjem zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br. 1381/13 od 25.04.2013. godine i predmet vratio tom sudu na ponovno odlučivanje, u smislu razloga iznetih u ovoj presudi.

Zapisničar-savetnik                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                               Nevenka Važić,s.r.