Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog AA, advokat Branko Krstajić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a iz navoda, da je u konkretnom slučaju nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da zahtev podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog povrede odredbe člana 103. KZ, člana 25. KZ i zbog povrede odredbe članova 440. i 16. stav 1. tačka 5) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

- branilac okrivljenog BB, advokat Sintija Čipak Katić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP i zbog povrede krivičenog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će prema ovom okrivljenom odbiti optužbu ili pak istoga osloboditi od optužbe, odnosno da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB su neosnovani.

Branioci okrivljenih AA i BB, pobijaju pravnosnažne presude zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP navodima da je u trenutku izvršenja krivičnog dela koje je okrivljenima stavljeno na teret i za koje su oglašeni krivim nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja obzirom da su okrivljeni dali iskaz u krivičnom postupku koji se vodio protiv okrivljenog VV pred tada Opštinskim sudom u Subotici K 377/08 dana 20.02.2008. godine, zbog čega je u trenutku davanja njihovih iskaza u postupku koji se protiv njih vodio zbog krivičnog dela davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 3. u vezi stava 1. KZ dana 04.06.2009. godine, kada su samo izjavili da ostaju pri iskazu datom u drugom navedenom krivičnom postupku dana 20.08.2008. godine pred istražnim sudijom, dakle, na glavnom pretresu održanom dana 04.06.2009. godine nisu davali nove iskaze.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja obzirom da je iskaz okrivljenih dat u istražnom postupku i na glavnom pretresu jedinstven iskaz koji predstavlja iskaz, i sledstveno tome, kao vreme izvršenja krivičnog dela ima se smatrati vreme davanja iskaza na glavnom pretresu.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branilaca okrivljenih AA i BB da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Pobijajući pravnosnažne presude zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje povrede zakona je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno branilac okrivljenog BB ne ukazuje konkretno u čemu se sastoji povreda krivičnog zakona na štetu okrivljenog iz člana 439. iz koje tačke da li 1), 2) ili 3) ZKP, a iz obrazloženja zahteva i navoda da izvedeni dokazi ne pružaju osnov za zaključak da je okrivljeni sa umišljajem izvršio krivično delo u pitanju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, proizilazi da zahtev podnosi zbog činjeničnog stanja utvrđenog prvostepenom, a potvrđenog drugostepenom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju ovog krivičnog dela u pitanju.

Pored toga, branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da se presuda zasniva isključivo na iskazu svedoka GG, koji je bio oštećeni u predmetu K 733/08 u kom predmetu su prema pravnosnažnim presudama okrivljeni dali lažan iskaz, a koji nije potkrepljen ni jednim drugim dokazom, zbog čega se ne može kao pravilno prihvatiti utvrđenje suda da je okrivljeni AA sa umišljajem izvršio krivično delo u pitanju.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iznetim navodima zahteva osporava se činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, povreda odredbe člana 440. i člana 16. stav 1. tačka 5) ZKP i povreda odredbe člana 25. KZ, kao ni pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje na koje se zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih ukazuje ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB nije upuštao.

Rukovođen iznetim razlozima, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                        Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić