U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragomira Milojevića, predsednika veća, Biljane Sinanović, Radoslava Petrovića, Nevenke Važić i Dubravke Damjanović, članova veća, sa savetnikom Andreom Jakovljević, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivice Vukićevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kraljevu K 363/19 od 01.02.2021. godine i Višeg suda u Kraljevu Kž1 45/21 od 27.04.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 23.09.2021. godine, većinom glasova, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivice Vukićevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kraljevu K 363/19 od 01.02.2021. godine i Višeg suda u Kraljevu Kž1 45/21 od 27.04.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu K 363/19 od 01.02.2021. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika i izrečena mu je uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 4 (četiri) meseca i istovremeno je određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja od 1 (jedne) godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da u korist budžetskih sredstava plati na ime paušala iznos od 3.000,00 dinara, a na ime troškova krivičnog postupka iznos od 58.500,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećeni BB radi ostavrivanja imovinsko pravnog zahteva upućen na parnicu.

Presudom Višeg suda u Kraljevu Kž1 45/21 od 27.04.2021. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA ukinuta je prvostepena presuda u delu odluke o troškovima krivičnog postupka i u tom delu predmet je upućen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u ostalom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Ivica Vukićević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA ističe da se u radnjama okrivljenog ne stiču sva bitna obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, jer reči koje je prema izreci pravnosnažne presude, okrivljeni uputio oštećenom, ne predstavljaju pretnju u smislu predmetnog krivičnog dela. Prema stavu branioca učinjena pretnja nije bila određena i konkretizovana pošto se iz reči koje je okrivljeni izgovorio ne zna tačno koje dobro i na koji način će biti ugroženo, odnosno koje konkretno zlo se stavlja oštećenom u izgled.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 121/2012 od 24.12.2012. godine) čini onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica. Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela sastoji se u upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo nekog lica ili njemu bliskog lica, čime se ugrožava sigurnost tog lica, a posledica krivičnog dela je ugrožena sigurnost pasivnog subjekta koja se manifestuje u njegovom osećanju nesigurnosti.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, to, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela, datog u optužnom aktu i utvrđenog u izreci prvostepene presude, i to da je okrivljeni „... ugrozio sigurnost oštećenog..., pretnjom da će napasti na njegov život, na taj način što je nakon rasprave sa oštećenim rekao: „ Tvoj život ne vredi više od pedeset centi, upaliću ti sveću“, koje reči pretnje je oštećeni ozbiljno shvatio i uplašio se za svoj život“, pri čemu je bio uračunljiv, svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje i bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno, a u vreme i mestu bliže opisanim u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim, dakle i radnja i posledica predmetnog krivičnog dela.

Pored toga, navodi – da se u konkretnom slučaju ne radi o rečima koje predstavljaju pretnju, bili su predmet razmatranja Višeg suda u Kraljevu, kao drugostepenog suda, koji je ove navode ocenio neosnovanim i na strani 3. u četvrtom stavu, presude Kž1 45/21 od 27.04.2021. godine, izneo razloge koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Kako je posledica pretnje napadom na život i telo oštećenog i njemu bliskog lica kod krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, ugrožavanje sigurnosti pasivnog subjekta koja se manifestuje u njegovom osećanju straha i nesigurnosti, a kako je to i utvrđeno izrekom pravnosnažne presude prema kojoj je oštećeni pretnju ozbiljno shvatio i uplašio se za svoj život, to se po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u radnjama okrivljenog stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pa su navodi branioca kojima se ukazuje da je sud učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane Vrhovnog kasacionog suda, ocenjeni neosnovanim.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda - nastupanjem posledice odnosno osećanja straha kod oštećenog i ocenom dokaza, što predstavlja povredu zakona iz člana 440. ZKP, dok navodima kojima osporava razloge drugostepene presude, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a što nisu dozvoljeni razlozi za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Dragomir Milojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić