U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Dubravke Damjanović i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Dejana Panića, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dejana Panića, advokata Bojana Dimitrijevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Somboru K. 33/22 od 24.02.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 330/23 od 05.07.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 17.10.2023. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dejana Panića, advokata Bojana Dimitrijevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Somboru K. 33/22 od 24.02.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 330/23 od 05.07.2023. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postuku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Somboru K. 33/22 od 24.02.2023. godine, okrivljeni Dejan Panić, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 330/23 od 05.07.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog Dejana Panića i njegovog branioca i presuda Višeg suda u Somboru K. 33/22 od 24.02.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Dejana Panića, advokat Bojan Dimitrijević, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog numeriše povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da protivpravnosti u krivičnom postupku nema, ukoliko nema predviđenosti dela u zakonu kao krivičnog dela, te da ista može biti isključena, (delo malog značaja, nužna odbrana, krajnja nužda) zbog čega bi delo, iako je u zakonu određeno kao krivičnog delo, izgubilo karakter krivičnog dela. Prilikom rešavanja slučajeva u praksi pitanje protivpravnosti se, kada su ispunjeni svi elementi bića krivičnog dela, svodi na negativnu konstataciju da ne postoje osnovi koji isključuju protivpravnost. U konkretnom slučaju, objektivni element opšteg pojma krivičnog dela – protivpravnost (ne postoje osnovi koji isključuju protivpravnost) u optužnici nije naznačen.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po nalaženju ovog suda ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Krivično delo iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglešeni za opojne droge.

Radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika sadrži veći broj alternativno postavljenih radnji i može se sastojati u proizvodnji, preradi, prodaji ili nuđenju na prodaju opojnih droga, kao i u kupovanju, držanju ili prenošenju radi prodaje opojnih droga, a učinilac mora postupati neovlašćeno.

Polazeći od navedenog, a kako iz izreke pobijane prvostepene presude proizlazi da je okrivljeni, kritičnom prilikom, bio sposoban sa shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje i da je njegovo delo zabranjeno, neovlašćeno proizvodio i držao radi prodaje opojnu drogu kanabis – marihuanu, koja je Pravilnikom o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 38/19 od 08.06.2019. godine) proglašena za opojnu drogu, a u vreme, mestu i na način bliže opredeljen u izreci, po nalaženju Vrhovnog suda, jasno proizilaze svi bitni i to kako objektivni (neovlašćeno proizvodio i držao radi prodaje opojnu drogu – kanabis - marihuanu) tako i subjektivni elementi (uračunljivost, umišljaj i svest o zabranjenosti dela) krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim prvostepenom presudom, koja je potvrđena drugostepenom presudom.

Shodno iznetom, iz činjeničnog opisa izreke pobijane presude, a nasuprot navodima zahteva, proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, kako objektivna, tako i subjektivna, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom, a pored ostalih i protivpravnost, imajući u vidu pre svega činjenicu da je u izreci presude navedeno da je okrivljeni neovlašćeno proizvodio i držao radi prodaje opojnu drogu kanabis – marihuanu, a bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno, a što je i hteo.

Pri tome, Vrhovni sud ukazuje i da izreka pravnosnažne presude ne treba da sadrži „negativnu konstataciju da ne postoje osnovi koji isključuju protivpravnost“, kako to branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje, jer radnje koje je okrivljeni preduzeo, odnosno za koje je oglašen krivim izrekom pravnosnažne presudu, su radnje koje su propisane u zakonu kao krivično delo iz člana 246. stav 1.KZ, a samo ukoliko postoji neki od osnova koji isključuju protivpravnost (delo malog značaja, nužna odbrana, krajnja nužda), isti mogu predstavljati sastavni deo izreke presude.

Pored navedenog, branilac okrivljenog, obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodi i da je okrivljenom stavljeno na teret da je „... neutvrđenog dana sa njih obrao cvetove, osušio ih i izmrvio na koji način je proizveo opojnu drogu marihuanu...“, a da u Pravilniku o utvrđivanju spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, koji je sastavni deo Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, se nalaze tri liste koje sadrže opojne droge, a da ni na jednoj od navedenih lista se ne nalazi opojna droga „marihuana“, zbog čega ona ne može biti predmet radnje krivičnog dela.

Na navedenu povredu zakona, sa istim obrazloženjem odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju presude na strani 3, stav 3, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Međutim, navedenu povredu zakona obrazlaže navodima kojima osporava stručnost lica koje je u ime državnog organa vršilo veštačenje, jer je vršeno makroskopsko i mikroskopsko veštačenje, koje nije obuhvaćeno naredbom o veštačenju, već je naredbom određeno samo fizičko - hemijsko veštačenje. Takođe, branilac navodi i da je veštačenje od strane NCKF MUP-a RS obavljeno metodom za koju taj organ nema akreditaciju izdatu od Akreditacionog tela Srbije i to za metodu gasne hromatografije sa masenom spektrometrijom. Dalje se navodi da na nalazu i mišljenju sudskog veštaka dr Vlaškalić Živka sud nije mogao zasnivati presudu, jer način dobijanja ulja iz biljke kanabis nikako ne spada u stručno znanje veštaka sudske psihijatrije.

Na opisani način, iako se branilac formalno poziva na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a koja povreda je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, isti u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno u pobijanim pravnosnažnim presudama, iznoseći sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, sopstveno viđenje odlučnih činjenica koje iz tih dokaza proizilaze, suprotno oceni, činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda iznetim u pobijanim presudama, osporavajući dokaznu vrednost nalaza i mišljenja veštaka dr Vlaškalić Živka i zapisnika o veštačenju Nacionalno kriminalističko-tehničkog centra MUP-a RS, čime ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP. Pored iznetog, na povredu zakona iz člana 440. ZKP branilac okrivljenog ukazuje i navodima kojima osporava dokaze vezano za način pakovanja opojne droge i činjenicu da su biljke zaista oduzete od okrivljenog.

Pored iznetog, branilac ukazuje i obrazlaže povrede zakona iz člana 16. i 451. ZKP.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povrede zakona iz člana 16. i 451. ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dejana Panića, advokata Bojana Dimitrijevića u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić