Navedena presuda je ispravljena rešenjem Višeg suda u Novom Sadu K broj 3/18 od 24.03.2021. godine, tako što su u izreci na drugoj strani u četvrtom redu šestog paragrafa kojim se izriče mera bezbednosti prema okrivljenoj, nakon reči „izrečena je kazna zatvora“ dodate reči „koju će okrivljena izdržavati na adresi prebivališta“, dok je u preostalom delu presuda ostala neizmenjena.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br 188/21 od 15.06.2021. godine, delimičnim usvajanjem žalbi branioca okrivljene AA sada ... i okrivljene AA sada ... lično, preinačena je presuda Višeg suda u Novom Sadu K broj 3/18 od 25.11.2020. godine, koja je ispravljena rešenjem tog suda K br. 3/18 od 24.03.2021. godine, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenu AA sada ... oglasio krivom zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u pomaganju iz člana 234. stav 3. vezi stava 1. u vezi člana 35. KZ i osudio je na kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci koja će se izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, u ..., ulica ... uz primenu elektronskog nadzora, s tim da okrivljena ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljena jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora.

Navedenom presudom prema okrivljenoj AA sada ... otklonjena je izrečena mera bezbednosti zabrane vršenja poziva advokata u trajanju od 2 godine, dok su žalba branioca okrivljene AA sada ... i okrivljene AA sada ... lično u preostalom delu, kao i žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu odbijene kao neosnovane, a presuda Višeg suda u Novom Sadu K br. 3/18 od 25.11.2020. godine koja je ispravljena rešenjem istog suda K br. 3/18 od 24.03.2021. godine, u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA sada ..., advokat Vitomir Žunić, zbog povrede odredabe člana 74. ZKP, povrede zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP i bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) i stav 2. tačka 2) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 3. i 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljenu oslobodi od optužbe, s napomenom da je zahtev protiv drugostepene presude podnet samo u osuđujem delu, a ne i u delu u kome je prema okrivljenoj otklonjena mera bezbednosti zabrana vršenja poziva izrečena prvostepenom presudom, kao i da se izvršenje kazne odloži, a da branilac okrivljene bude obavešten o sednici veća.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA sada ... je neosnovan.

Branilac okrivljene AA sada ... u zahtevu navodi, da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana člana 74. ZKP, jer iako je okrivljena od prvog saslušanja u svojstvu osumnjičene i tokom trajanja celog krivičnog postupka imala branioce, sud je doneo rešenje o sprovođenju istrage nakon što je saslušao prvookrivljenog BB, čijem saslušanju okrivljena AA sada ... nije prisustvovala, a nakon čega je okrivljeni BB ponovno saslušan bez obaveštavanja i prisustva okrivljene i njenog branioca, što predstavlja povredu zakona iz člana 74. i 68. ZKP. U zahtevu se dalje navodi da je istraga u ovoj krivično-pravnoj stvari trajala tokom 2009. i 2010. godine, kada je na snazi bio ranije važeći ZKP koji je dozvoljavao okrivljenom da nakon svog saslušanja, u situaciji kada je odbrana obavezna, ima pravo da prisustvuje davanju iskaza saokrivljenih, što u kontekstu obavezne odbrane ima još jaču pravnu snagu.

Odredbom člana 604. sada važećeg Zakonika o krivičnom postupku (koji se primenjuje od 01.10.2013. godine) propisao je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04... 76/10).

Iz spisa predmeta proizilazi da je osumnjičena AA saslušana pred MUP-DP PU Novi Sad dana 29.12.2009. godine u prisustvu branioca, a nakon toga i tokom istrage u predmetu Višeg suda u Novom Sadu Ki 219/10 dana 03.03.2010. godine i 17.05.2010. godine, u prisustvu branioca, pa se u skladu sa članom 604. sada važećeg ZKP, zakonitost navedenih radnji u predkrivičnom postupku i u toku istrage u kokretnom slučaju, ima ocenjivati prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04... 76/10).

Odredbom člana 71. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01, 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04... 76/10 u daljem tekstu ranije važeći ZKP) propisano je da ako je okrivljeni nem, gluv ili nesposoban da se sam uspešno brani ili ako se postupak vodi zbog krivičnog dela zbog koga se može izreći kazna zatvora preko 10 godina, okrivljeni mora imati branioca već prilikom prvog saslušanja.

Iz spisa predmeta, a iz samog zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA sada ... proizilazi da je okrivljena već prilikom prvog saslušanja u MUP-u imala branioca po službenoj dužnosti, kao i da je imala branioca tokom trajanja celog krivičnog postupka tako da, u smislu člana 71. stav 1. ZKP, koji je važio u vreme preduzimanja radnji na koje se zahtevom ukazuje, nije povređeno pravo na obaveznu odbranu okrivljene.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda povrede drugih zakonskih odredaba koje se tiču prava na prisustvovanje okrivljenog i njegovog branioca saslušanju drugog saokrivljenog ne predstavljaju povredu zakona u smislu člana 71. stav 1. ranije važećeg ZKP (povredu člana 74. sada važećeg ZKP, zbog koje je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu), pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA sada ... u ovom delu ocenjen kao neosnovan.

Branilac okrivljene AA sada ... u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, jer je u ovom krivičnom postupku bila doneta prva prvostepena presuda Višeg suda u Novom Sadu K broj 52/11 od 28.10.2016. godine, kojom je okrivljenoj zbog produženog krivičnog dela iz člana 234. stav 3. KZ za dva ugovora izrečena uslovna osuda, dok su kasnije donetim presudama protiv kojih je podnet zahtev, okrivljenoj za isto delo, sa istim činjeničnim opisom radnji izvršenja, izrečene bezuslovne kazne zatvora, što predstavlja preinačenje na gore bez obzira što je na prvu prvostepenu presudu u ovoj krivično-pravnoj stvari žalbu izjavio i Viši javni tužilac u Novom Sadu.

Odredbom člana 453. ZKP propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

U toku ovog krivičnog postupka doneta je prva prvostepena presuda od strane Višeg suda u Novom Sadu K broj 52/11 od 28.10.2016. godine, protiv koje su žalbe izjavili Viši javni tužilac u Novom Sadu, okrivljena AA i branilac okrivljene AA, pa je usvajanjem žalbe okrivljene i njenog branioca, ta presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br 483/17 od 29.11.2017. godine, nakon čega su donete presude u odnosu na koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA sada ...

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i kojima je okrivljena AA sada ... osuđena na bezuslovnu kaznu zatvora nije povređen član 453. ZKP, s`obzirom na to da na prvu prvostepenu presudu u ovom krivičnom postupku kojom je okrivljenoj izrečena uslovna osuda, nije izjavljena žalba samo u korist okrivljene, već i na njenu štetu (žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu), pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene kojima se na navedeni način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA sada ... navodi se da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer je optužba prekoračena, bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se presude zasnivaju na iskazima VV, GG i DD kojima je prvostepeni sud neosnovano dao svojstvo oštećenih, jer taj status oštećenih ne proizilazi iz optužnice, kao i povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer ne postoji pravni kontinuitet između krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. KZ za koje je okrivljena prvobitno optužena i krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. KZ za koje je oglašena krivom.

Iznete navode zahteva, Vrhovi kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane. Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljene AA sada ..., isticao je u i žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da u konkretnom slučaju optužba nije prekoračena, da su svedoci saslušani u ovom krivičnom postupku u momentu preduzimanja tih radnji imali svojstvo oštećenih, kao i da postoji pravni kontinuitet između krivičnog dela za koje je okrivljena optužena i onog za koje je oglašena krivom (strana 5 stav 2 i 4, strana 7 stav 1 drugostepene presude) koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA sada ... navodi se da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. stav 3. ZKP, međutim, u obrazloženju navedene povrede, branilac okrivljene polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda u pogledu utvrđivanja otežavajućih i olakšavajućih okolnosti na strani okrivljene, što predstavlja povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP i ne predstavlja razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa se Vrhovni kasacioni sud u ocenu navedene povrede zakona nije upuštao.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u ocenu povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA sada ... takođe ukazuje, jer se u zahtevu ne obrazlaže u čemu se navedena povreda zakona sastoji, već se ukazuje da je u posebnom postupku „odlukom POI 2/12 od 10.07.2020. godine ćerki okrivljene kao povezanom licu potvrđeno oduzimanje stana u ulici ..., kao imovine koja je proistekla iz krivičnog dela koje se okrivljenoj stavlja na teret“, u odnosu na koju odluku zahtev za zaštitu zakonitosti nije ni podnet.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA sada ... navodi se da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer je na osnovu utvrđenih činjenica u ovom krivičnom postupku okrivljenu, prema navodima zahteva, trebalo osloboditi od obaveze plaćanja troškova krivičnog postupka, jer navedeno predstavlja činjenična utvrđenja suda, što nije razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti ovaj vanredni pravni lek.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u ocenu istaknute bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer navedeno ne predstavlja razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                       Dragomir Milojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić