Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 327/13 od 24.10.2013. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Zrenjaninu i branioca okrivljenog LJ.L., a presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K 571/11 od 15.11.2012. godine je potvrđena.

Protiv navedenih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog LJ.L., advokat K.R. zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, u vezi člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i u vezi člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje pred drugim izmenjenim većem ili da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi odgovornosti.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama, protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog LJ.L. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su nižestepene presude zahvaćene bitnom povredom odredaba krivičnog postuka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, te da je s tim u vezi povređen i član 34. stav 4. Ustava Republike Srbije, kao i načelo izraženo u članu 4. Protokola broj 7. Konvencije za zaštitu ljudskih prava jer je pred prvostepenim i drugostepenim sudom istaknuto da postoji odbijajuća presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 806/2011 od 24.04.2012. godine koja je doneta povodom presude Osnovnog suda u Zrenjaninu K 56/10, a kojom presudom je okrivljeni LJ.L. oglašen krivim da je oštetio Hemijsku industriju „…“ AD, a u vezi sa postupkom prinudnog izvršenja koji je vođen pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu u predmetu I 3035/2005, te da se i u tom predmetu radi i o istoj oštećenoj i o istim iznosima iz istog osnova i da se oba nižestepena suda pozivaju na krunski dokaz izvršni spis Opštinskog suda u Zrenjaninu I 3035/2005, a u pitanju je isti životni i poslovni događaj između „…“ i „…“, pa su isti dokazi baza i temelj oba krivična postupka, jer je saslušana ista svedokinja V.J. i pročitani su isti računi i otpremnice izdate od „…“, a pročitani su i spisi I 539/2005 i I 3035/2005, pa je po oceni branioca okrivljenog predmetna krivično-pravna stvar već pravnosnažno presuđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 806/11 od 24.04.2012. godine, a koja je doneta povodom žalbe na presudu Osnovnog suda u Zrenjaninu K 56/10.

Pobijanom pravnosnažom presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu K 571/11 od 15.11.2012. godine okrivljeni LJ.L. je oglašen krivim da je izvršio krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) KZ jer je u vremenskom periodu od 18.05.2004. do 07.06.2004. godine radeći kao osnivač i direktor DOO „…“ iz … u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za DOO „…“ grubo povredio ovlašćenja u pogledu upravljanja i raspolaganja imovinom, na taj način što je lažnim prikazivanjem činjenica predstavniku oštećene Hemijske industrije „…“ AD iz … naveo predstavnika oštećene AD Hemijske industrije „…“ da zaključi ugovore 18.05.2004. godine broj V/223 i 31.05.2004. godine broj K 349 i da mu po osnovu navedenih ugovora na štetu Hemijske industrije AD „…“ isporuči sredstva za zaštitu bilja u vrednosti od 40.948.720,88 dinara, nakon čega za preuzetu robu uopšte nije izvršeno plaćanje od strane DOO „…“.

Iz spisa predmeta proizilazi da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 806/11 od 24.04.2012. godine, a u odnosu na koju presudu branilac okrivljenog ističe da je upravo tom presudom prema okrivljenom a povodom iste krivično-pravne stvari kao i u pobijanim presudama, optužba pravnosnažno odbijena, između ostalog prema okrivljenom LJ.L. je odbijena optužba da je dana 28.01.2008. godine u … kao vlasnik i odgovorno lice DOO „…“ u nameri da osujeti izmirenje izvršnog poverioca HI Ž. a.d. K. u toku prinudnog izvršenja protiv izvršnog dužnika DOO „…“ iz …, koji se vodi pred Opštinskim sudom u Zrenjaninu u predmetu broj I 3035/05 otuđio delove svoje imovine u ukupnom iznosu od 22.197.500,00 dinara jer je pokretne stvari koje su dosuđene izvršnom poveriocu HI „…“ a.d. rešenjem Opštinskog suda u Zrenjaninu I 3035/05 od 02.03.2007. godine otuđio, a na koji način je oštetio poverioca HI „…“ a.d. za iznos od 22.197.500,00 dinara, a čime bi izvršio krivično delo oštećenje tuđih prava iz člana 220. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola 7. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je propisano da se nikome ne sme ponovo suditi niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom.

Odredbom člana 34. stav 4. Ustava Republike Srbije propisano je da niko ne može da bude gonjen i kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, te da istim zabranama podleže vođenje postupka i za neko drugo kažnjivo delo.

Polazeći od navedenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju pravnosnažna presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 806/11 od 24.04.2012. godine u delu u kojem je prema okrivljenom LJ.L. odbijena optužba da je izvršio krivično delo iz člana 220. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a u smislu člana 4. stav 1. ZKP, člana 4. stav 1. Protokola 7. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i člana 34. stav 4. Ustava RS nije presuđena stvar u odnosu na pobijane odluke u ovom postupku kojima je okrivljeni LJ.L. oglašen krivim da je izvršio krivično delo iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) KZ. Naime, iz činjeničnog opisa krivičnog dela iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) KZ za koje je okrivljeni pobijanim odlukama oglašen krivim i iz činjeničnog opisa krivičnog dela iz člana 220. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je prema okrivljenom pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu optužba odbijena, jasno proizilazi da se radi najpre o različitom vremenu izvršenja krivičnog dela, jer je u predmetnom krivičnom postupku okrivljeni oglašen krivim za vremenski period „od 18.05.2004. do 07.06.2004. godine“, dok je prema okrivljenom optužba odbijena da je krivično delo iz člana 220. stav 2. u vezi stava 1. KZ izvršio „dana 28.01.2008. godine“, kao i o drugačijim radnjama izvršenja ova dva krivična dela budući da je okrivljeni u predmetnom krivičnom postupku oglašen krivim da je grubo povredio ovlašćenja u pogledu upravljanja i raspolaganja imovinom na taj način što je lažnim prikazivanjem činjenica predstavniku oštećene istog naveo da zaključi ugovore i da mu na osnovu tih ugovora na štetu oštećene isporuči sredstva za zaštitu bilja u vrednosti od 40.948.720,88 dinara, dok je u postupku u kojem je optužba prema okrivljenom odbijena okrivljenom stavljeno na teret da je u nameri da osujeti izmirenje izvršnog poverioca HI „..“ AD otuđio delove svoje imovine u ukupnoj vrednosti od 22.197.500,00 dinara, a koje pokretne stvari su dosuđene izvršnom poveriocu HI „…“ AD rešenjem Opštinskog suda u Zrenjaninu I 3035/05 od 02.03.2007. godine. S tim u vezi, bez uticaja su činjenice koje branilac okrivljenog ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti, a da je između okrivljenog kao osnivača i direktora DOO „…“ iz … i oštećene Hemijske industrije „…“ AD iz … postojao samo jedan poslovni odnos i da su isti dokazi baza i temelj oba krivična postupka, jer po oceni ovog suda povodom tog jednog poslovnog odnosa okrivljeni je preduzeo različite protivpravne radnje u različitim vremenskim periodima i sa drugačijim štetnim posledicama, odnosno ostvarena su bića više različitih krivičnih dela, zbog čega se ne može u konkretnom slučaju raditi o već presuđenoj stvari, a kako se to zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovano ističe.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog LJ.L., advokata K.R. je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog LJ.L. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, pri čemu u obrazloženju podnetog zahteva ne navodi zbog čega smatra da je pobijanim odlukama učinjena navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka, odnosno ne ukazuje na kom to eventualno nedozvoljenom dokazu se zasnivaju pobijane presude. Kako Vrhovni kasacioni sud prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 4. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP, te kako je branilac okrivljenog u zahtevu samo istakao povredu iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ne dajući razloge zbog kojih smatra da je pobijanim odlukama učinjena navedena povreda, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj (član 484. ZKP).

Nadalje, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je tokom predmetnog krivičnog postupka saslušana svedok V.J. i da je vezano za njen iskaz sud trebalo da prihvati njegov predlog da se izvrši veštačenje kako bi se razgraničilo šta je glavnica, šta kamata, te da li je u pitanju jedan poslovni odnos, kao i da je tokom postupka trebalo saslušati predložene svedoke i utvrditi zašto oštećena „…“ AD nije organizovala utovar kukuruza kao robe iako je to bila njena obaveza, a da iz … preuzme robu koja je očigledno postojala, te da okrivljeni nije mogao na drugi način grubo da povredi ovlašćenje u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovinom kada je očigledno po zapisnicima suda imao svake godine na lageru preko 3.500 tona kukuruza i 334 tone pšenice. Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, prvostepena i drugostepena presuda pobijaju se zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, što nije razlog iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP, u vezi člana 484. ZKP u delu kojim je zahtev odbacio jer isti nema zakonom propisan sadržaj, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu kojim je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar - savetnik                                                                                          Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                      Janko Lazarević,s.r.