Istom presudom, prema okrivljenom je na osnovu člana 348. stav 6. KZ i člana 87. KZ izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta, i to pištolja marke „IŽ Baikal modela MP -446 Viking“ kalibra 9 mm, sa dva metka u okviru pištolja istog kalibra.

Okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka, i to Višem javnom tužilaštvu u Vranju u iznosu od 265.469,00 dinara, a Višem sudu u Vranju u iznosu od 11.082,00 dinara, kao i na plaćanje sudskog paušala u iznosu od 15.000,00 dinara, kao i da oštećenima AA, BB, VV, GG i DD plati iznos od 945.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Oštećeni su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu, shodno odredbi člana 258. stav 4. ZKP.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.213/2022 od 08.04.2022. godine usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Vranju, a presuda Višeg suda u Vranju K br.2/21 od 29.12.2021. godine preinačena je samo u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljenom Agimu Džemailjiju za krivično delo teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 11. u vezi člana 30. KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od 17 godina, a za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ kazna zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci, nakon čega je okrivljeni na osnovu člana 60. stav 2. tačka 2. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 18 godina, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 12.07.2020. godine pa nadalje, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Agima Džemailjija – advokat Irena Đorđević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te povrede člana 16. stav 5. ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za krivično delo iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, kao i za krivično delo iz člana 114. stav 1. tačka 11) u vezi člana 30. KZ, jer je delo učinjeno u nužnoj odbrani u smislu lana 19. KZ, ili da ga u smislu člana 19. stav 3. KZ osudi na kaznu zatvora po zakonu.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a po oceni navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanom presudom okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, i pored toga što je u periodu kada je izvršeno ovo krivično delo doneta naredba o legalizaciji (dana 10.03.2020. godine) koja je važila za period od 16.03.2020. godine do 17.08.2020. godine, a što predstavlja osnov za isključenje krivičnog gonjenja u odnosu na navedeno krivično delo, a zbog čega je sud u odnosu na krivično delo iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ bio dužan da okrivljenog oslobodi od optužbe.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenio je neosnovanim.

Naime, na istu povredu zakona branilac okrivljenog ukazivao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, pa kako je Apelacioni sud u Nišu, kao drugostepeni, u svojoj odluci Kž1 br.213/2022 od 08.04.2022. godine, na strani 5, stav drugi svoje odluke, izneo jasne i logične razloge zbog čega nalazi da se u radnjama okrivljenog stiču svi bitni elementi krivičnog dela iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, koje razloge i ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, to na osnovu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na ove razloge i upućuje.

Pored toga, kada se ima u vidu da je naredbom o legalizaciji oružja („Službeni glasnik RS“, broj 25/2020 od 12.03.2020. godine) određeno da samo vlasnici oružja, koji na dan stupanja na snagu te naredbe nemaju ispravu izdatu od nadležnog organa, mogu podneti zahtev za izdavanje odgovarajuće isprave, a pri činjenici da legalan vlasnik predmetnog pištolja nije bio okrivljeni već njegov sin ĐĐ, to po oceni ovoga suda u radnjama okrivljenog stoje svi bitni elementi krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, zbog kog je pravnosnažnom presudom oglašen krivim, jer je kritičnom prilikom neovlašćeno nosio predmetni pištolj, te sa istim pištoljem izvršio krivično delo iz člana 114. stav 1. tačka 11. KZ u pokušaju u vezi člana 30. KZ.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Agima Džemailjija, kojim se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, odbijen je kao neosnovan.

U preostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog u uvodu podnetog zahteva, ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje povrede je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca. Međutim, branilac u uvodu samo formalno ističe ovu povredu, dok u obrazloženju zahteva s tim u vezi u suštini ukazuje na povredu odredaba člana 16. stav 5. ZKP, smatrajući da prvostepeni sud materijalne dokaze nije cenio u skladu sa osnovnim načelom krivičnog procesnog prava – in dubio pro reo, prema kom je odluku morao doneti u korist okrivljenog.

Nadalje, s tim u vezi, branilac u zahtevu navodi da sud nije utvrdio „najznačajniju činjenicu“ – da li je oštećeni imao oružje kod sebe i da li je ovo oružje posle toga uklonio sa lica mesta, i osporava dokaznu vrednost zapisnika o uviđaju i kriminalističko-tehničke dokumentacije, te polemiše sa iskazom oštećenog AA, a koji je prema nalaženju odbrane nelogičan, neutemeljen i suprotan iskazu koji je dao u drugom krivičnom postupku, povodom istog događaja, koji je inicirao oštećeni podnošenjem krivične prijave protiv sina okrivljenog. U zahtevu se ističe i da prvostepeni sud nije prihvatio nalaz stručnog savetnika profesora dr Zorana Ćirića, te da je odbio da se uradi dopunsko veštačenje na okolnosti ranijeg sukoba koji je postojao između okrivljenog i oštećenih, uz zaključak da je u konkretnom slučaju okrivljeni postupao u nužnoj odbrani, u cilju odbijanja napada i zaštite ugroženog dobra (sebe i svoje porodice).

Imajući u vidu da se izloženim navodima zahteva ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu člana 440. ZKP, te na povredu odredaba člana 16. stav 5. ZKP, pri čemu branilac iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, a što sve ne predstavlja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu podneti zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Najzad, istim zahtevom ukazuje se i na povredu odredaba člana 441. stav 1. ZKP, isticanjem da je prilikom odmeravanja kazne sud pravilno cenio olakšavajuće okolnosti, ali da im nije dao adekvatan značaj, pa kako ni ova povreda u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca, to je zahtev za zaštitu zakonitosti i u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) a u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić