Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da nedosuđivanjem okrivljenom troškova koje je imao na ime nagrade braniocu za prisustvovanje na ročištu od 13.01.2020. godine i za sastavljanje obrazloženog podneska od 16.02.2020. godine, a koji troškovi po stavu branioca u konkretnom slučaju treba da padnu na teret budžetskih sredstava suda, Osnovni sud u Aleksincu je povredio odredbe člana 261. stav 1. i 2. i člana 265. stav 1. ZKP. Naime, po stavu branioca, kako je u konkretnom slučaju vođen jedinstveni krivični postupak koji se završio obustavom krivičnog postupka prema okrivljenom, to troškovi koji su nastali u vezi svih radnji branioca preduzetih pred OJT u Aleksincu, pa i u vezi drugog krivičnog dela za koje okrivljeni kasnije nije optužen, čine sastavni deo ukupnih troškova tog jedinstvenog krivičnog postupka i ne mogu se izdvajati, pri čemu okrivljenom i braniocu nije poznata činjenica da je protiv okrivljenog za ovo drugo delo podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA – advokata Saše Miletića bili su predmet razmatranja drugostepenog veća Osnovnog suda u Aleksincu koje je u ovom krivičnom postupku postupalo po žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja Osnovnog suda u Aleksincu 3K.br.333/20 od 16.04.2021. godine. Drugostepeno veće Osnovnog suda u Aleksincu je ove navode ocenilo neosnovanim, prihvatajući razloge date u prvostepenom rešenju i o tome na stranama 2 i 3 drugostepenog rešenja 2Kv.br.115/21 od 16.06.2021. godine iznelo razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje da su pobijanim nižestepenim rešenjima na štetu okrivljenog povređene odredbe Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, obzirom da okrivljenom nisu dosuđeni troškovi na ime nagrade braniocu za pristup na neodržano ročište dana 20.07.2020. godine. Naime, kako je branilac okrivljenog dana 20.07.2020. godine u 10,00 časova pristupio u Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu po pozivu dobijenom od strane javnog tužioca (Kt.br.746/19 od 03.06.2020. godine), to se po stavu branioca radi o neodržanom ročištu, bez obzira što tog dana nije izvedena radnja dokazivanja i što je postupajući zamenik javnog tužioca sačinio samo službenu belešku da se javila advokat Jelena Dimić Stanojev po zameničkom punomoćju za branioca i obavestila da se okrivljeni nalazi u inostranstvu.

Žalbom branioca okrivljenog isticani su i ovi navodi, pa kada se ima u vidu da je drugostepeno veće Osnovnog suda u Aleksincu o tome iznelo razloge na strani 3 drugostepenog rešenja 2Kv.br.115/21 od 16.06.2021. godine kojim je odbilo kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog, a koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, to na njih u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u delu u kojem ukazuje da su pobijanim nižestepenim rešenjima na štetu okrivljenog povređene odredbe Tarifnog broja 4. stav 1. tačka 11) Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, obzirom da je po stavu branioca Osnovni sud u Aleksincu bio dužan da okrivljenom na ime troškova nagrade braniocu za sastavljanje obrazloženog podneska – troškovnika od 04.04.2021. godine dosudi traženi iznos od 16.500,00 dinara shodno važećoj Advokatskoj tarifi i visini zaprećene kazne za predmetno krivično delo, a ne da okrivljenom dosudi iznos od 8.500,00 dinara, jer je navedeni obrazloženi podnesak činjenične prirode pošto je istim obrazlagana struktura nastalih troškova.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer kako, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka spada u ostale podneske u krivičnom postupku, obzirom da predstavlja podnesak u širem smislu, a ne spada u obrazloženi podnesak kojim se ukazuje na činjenice koje govore u prilog odbrani (Tarifni broj 4. stav 1. tačka 11. Advokatske tarife) kako to pogrešno smatra branilac okrivljenog, to je, dakle, Osnovni sud u Aleksincu u konkretnom slučaju pravilno primenio Tarifni broj 4. stav 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, kojim je propisano da advokatu pripada 50% nagrade iz Tarifnog broja 1. za sastavljanje svih ostalih podnesaka u krivičnom postupku. Međutim, prilikom samog obračuna visine troškova na ime nagrade braniocu za sastavljanje zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka, sud je okrivljenom AA, a imajući u vidu visinu zaprećene kazne za predmetno krivično delo za koje je vođen postupak, dosudio veći novčani iznos od onoga koji mu pripada i to iznos od 8.500,00 dinara, umesto iznosa od 8.250,00 dinara.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog osporava kao nepravilno utvrđenu visinu iznosa dosuđenih troškova krivičnog postupka na ime naknade braniocu za odsustvovanje iz advokatske kancelarije, iznoseći pri tome sopstveno mišljenje da je sud u konkretnom slučaju pri svakom dolasku branioca na ročište i glavni pretres trebalo da mu prizna 2 započeta sata, umesto 1 započetog sata i dajući za navedeno sopstvene razloge kojima se osporavaju razlozi koje je sud u tom delu dao za svoju odluku, čime branilac okrivljenog u ovom delu zapravo ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje od strane suda i polemiše sa razlozima koje je sud dao za svoju odluku, a što nije dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa stoga Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Saše Miletića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić