Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Veljko Mrdak, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodeći da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati i to iskazu svedoka BB, radnika Centra za socijalni rad i izveštaju Centra za socijalni rad Sombor. U vezi sa tim, branilac okrivljenog navodi da je oštećena tokom krivičnog postupka iskoristila svoje zakonsko pravo da ne svedoči, pa samim tim, sud, po mišljenju branioca, nije mogao koristiti kao dokaz iskaz navedenog lica, s obzirom da se svedok izjašnjavala o posrednim saznanjima koja su joj poznata iz navoda koje je oštećena iznela pred Centrom za socijalni rad.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Prema stanju u spisima predmeta, sud je u dokaznom postupku, između ostalog, izvršio uvid u izveštaj Centra za socijalni rad Sombor od 13.03.2023. godine i ispitao kao svedoka BB, predstavnika CSR Sombor pedagoga.

Centar za socijalni rad, prema odredbi člana 120. stav 1. tačka 3) Zakona o socijalnoj zaštiti, ima javna ovlašćenja i u skladu sa zakonom, između ostalog, preduzima propisane mere, pokreće i učestvuje u sudskim i drugim postupcima.

Prema odredbi člana 4. stav 2. Pravilnika o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad, Centar u vršenju javnih ovlašćenja u skladu sa zakonom, između ostalog, dostavlja na zahtev suda mišljenje o svrsishodnosti mere zaštite od nasilja u porodici koju je tražio ovlašćeni tužilac. Odredbama člana 4. stav 1. tačka 13) i člana 7. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, između ostalog, predviđena primena ovog zakona u krivičnom postupku za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. KZ i Centar za socijalni rad kao ustanova nadležna za sprečavanje nasilja u porodici.

Iz citiranih odredbi proizlazi da je Centar za socijalni rad ustanova koja je zakonom ovlašćena da daje nalaz i stručno mišljenje u predmetima nasilja u porodici, kao što je i u konkretnoj situaciji slučaj, jer je izveštaj Centra za socijalni rad Sombor od 13.03.2023. godine izrađen tokom procene rizika od nasilja u porodici, u smislu odredbi člana 15. i 16. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Shodno tome, iskaz svedoka BB, koja je potpisnica izveštaja Centra za socijalni rad Sombor od 13.03.2023. godine u koji je sud izvršio uvid, a koja se u svom iskazu izjasnila o saznanjima do kojih je došla po prijavi porodičnog nasilja, u svojstvu pedagoga u Centru, obavljajući dužnost na osnovu zakonskih ovlašćenja, tokom procene navedenog rizika od nasilja, predstavljaju dokaze na kojima se presuda može zasnivati.

Prema tome, okolnost što je oštećena iskoristila svoje pravo da uskrati svedočenje, ne utiče na zakonitost drugih dokaza, u konkretnom slučaju na iskaz svedoka BB, koja se izjasnila o saznanjima do kojih je došla u okviru obavljanja aktivnosti iz svog delokruga rada u Centru za socijalni rad kada je obavila razgovor sa oštećenom u okviru postupanja po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, iako je oštećena kasnije, u krivičnom postupku, iskoristila pravo da ne svedoči. Stoga iskaz navedene svedokinje, kao i sam izveštaj Centra za socijalni rad nisu nezakoniti dokazi.

Stoga Vrhovni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog da su pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP odnosno da se pravnosnažne presude zasnivaju na nedozvoljenim dokazima.

Ostalim navodima zahteva, branilac osporava činjenična utvrđenja sudova i daje opširnu analizu činjeničnog stanja, iskaza svedoka koji su tokom postupka ispitivani, šta je iz kog iskaza utvrđeno, te izvodi sopstvene zaključke da oštećena nije nikada trpela nasilje u porodici. Osim toga ističe činjenice za koje krivično delo je još okrivljeni gonjen i da je od navedene optužbe tužilaštvo odustalo, kao i da oštećena nije prihvatila psihološko – psihijatrijsko veštačenje, te izvodi sopstvene činjenične zaključke suprotne zaključcima prvostepenog i drugostepenog suda, na koji način osporava pobijane presude u smislu člana 440. ZKP.

Međutim, povreda krivičnog zakona iz člana 440. ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, pa se ovaj sud u ocenu istih nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio neosnovanim i, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                          Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković