Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenog AA:

- advokat Jovica Kovačević, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje i u skladu sa članom 488. stav 2. ZKP, obavesti branioca o vremenu održavanja sednice radi prisustvovanja istoj.

- advokat Ljubica Silić, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine u celini ili delimično i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili iste preinači na taj način što će okrivljenog osloboditi optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Jovice Kovačevića Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Jovice Kovačevića je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Ljubice Silić je neblagovremen.

Branilac okrivljenog – advokat Jovica Kovačević je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP navodeći da je odlukom o krivičnoj sankciji povređen krivični zakon. Prema navodima zahteva, sud okrivljenog nije mogao osuditi i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, jer novčana kazna, kao sporedna i kumulativna kazna, nije bila propisana za krivično delo utaja iz člana 207. stav 4. KZ, u vreme njegovog izvršenja, koje je u izreci prvostepene presude utvrđeno kao „neutvrđeni dan i meses u toku 2009. godine“. Dalje se navodi da je primenjen Krivični zakon koji je stupio na snagu 11.09.2009. godine, kojim se propisuje novčana kazna, kao sporedna kazna za krivično delo iz člana 207. stav 4. KZ i koji je iz tog razloga, strožiji krivični zakon za okrivljenog u odnosu na Krivični zakonik („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 85/05). Dalje se navodi da se prvostepeni sud ni u izreci ni u obrazloženju presude nije pozvao na odredbu člana 48. KZ, a što ukazuje da prvostepeni sud nije primenio zakon koji je povoljniji po okrivljenog. Po stavu odbrane, nema sumnje da su nižestepeni sudovi povredili odredbu člana 439. tačka 3) ZKP, jer su ostavili na snazi i odluku da se okrivljeni osudi na novčanu kaznu, a koja se, na osnovu odredbe člana 207. stav 4. KZ („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 85/05) nije mogla izreći, jer tada nije bila ni propisana kao sporedna kazna.

Odredbom člana 43. KZ propisane su vrste kazni koje se mogu izreći učiniocu krivičnog dela i to su: doživotni zatvor, kazna zatvora, novčana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozačke dozvole.

Odredbom člana 48. stav 2. KZ predviđeno je da se za krivična dela učinjena iz koristoljublja, novčana kazna može izreći i kad nije propisana zakonom ili kad je zakonom propisano da će se učinilac kazniti kaznom zatvora ili novčanom kaznom, a sud kao glavnu kaznu izrekne kaznu zatvora.

Odredbom člana 207. stav 4. KZ („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 85/05) propisano je da ako vrednost utajenih stvari prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara ili utajena stvar predstavlja kulturno dobro, učinilac će se kazniti zatvorom od 1 do 8 godina.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici 2K-359/21 od 11.01.2022. godine, nakon održanog i zaključenog glavnog pretresa u ponovljenom postupku, na osnovu člana 478. stav 3. tačka 1) ZKP u celini ostavljena na snazi presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K-519/18 od 16.09.2020. godine, koja je postala pravnosnažna dana 25.11.2020. godine, kojom je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela utaja iz člana 207. stav 4. u vezi stava 1. KZ, i primenom zakonskih odredbi člana 1., 4., 5., 42., 43., 44., 45., 48., 50., 51. i 54. Krivičnog zakonika osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara. Prema izreci te presude krivično delo utaja iz člana 207. stav 4. u vezi stava 1. KZ okrivljeni je izvršio „neutvrđenog dana i meseca u toku 2009. godine“.

Imajući u vidu napred navedeno, nije sporno da je okrivljeni izvršio krivično delo iz člana 207. stav 4. u vreme važenja Krivičnog zakonika („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 85/05), koji je u konkretnom slučaju i najpovoljniji za okrivljenog. Međutim, u vreme izvršenja krivičnog dela važila je i odredba člana 48. stav 2. KZ ( primenjuje se od 01.01.2006. godine), kojom je propisano da se za krivično delo iz koristoljublja novčana kazna kao sporedna kazna može izreći kada nije propisana zakonom, ili kada je zakonom propisano da će se učinilac kazniti kaznom zatvora ili novčanom kaznom, a sud kao glavnu kaznu izrekne kaznu zatvora.

Shodno iznetom, a kako je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela utaja iz člana 207. stav 4. KZ, kod kog dela je radnja izvršenja preduzeta u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi prisvajanjem tuđe pokretne stvari koja mu je poverena, a što logično vodi zaključku da se ovo delo vrši iz koristoljublja i za koje delo je propisana kazna zatvora od 1 do 8 godina, sud je u smislu citirane odredbe člana 48. stav 2. KZ, mogao izreći i novčanu kaznu kao sporednu.

Kako je okrivljenom AA pravnosnažnom presudom K-519/18 od 16.09.2020. godine, koja je ostavljena na snazi, zbog krivičnog dela utaja iz člana 207. stav 4. KZ, izrečena kazna zatvora u trajanju od 1 godine i novčana kazna kao sporedna, i to na osnovu člana 48.KZ što izričito stoji u izreci te presude, u iznosu od 100.000,00 dinara, to odlukom o krivičnoj sankciji, u ponovljenom postupku, nije povređen zakon, pa Vrhovni kasacioni sud navode zahteva kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP ocenjuje kao neosnovane.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokat Jovica Kovačević je nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog – advokat Jovica Kovačević, iako u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, navodima da u konkretnom slučaju nije dokazano postojanje zakonskog obeležja predmetnog krivičnog dela, a to je da je okrivljenom sporno vozilo bilo povereno u smislu da ga je držao po nekom osnovu koji ne vodi sticanju prava svojine. U vezi sa iznetim iznosi sopstvenu ocenu dokaza, pre svega ugovora o finansijskom lizingu od 27.07.2009. godine, kao i sopstvene činjenice koje iz tog ugovora proizilaze, a na kojima zasniva svoj stav da se u konkretnom slučaju radi o građanskopravnom odnosu. Takođe, ovaj branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu zakona iz člana 460. ZKP, navodima da drugostepeni sud u svojoj odluci ni jednom rečenicom nije obrazlagao povredu zakona na koju je branilac više puta ukazao u žalbi.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njegovom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, kao i povrede zakona iz člana 460. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Ljubice Silić je neblagovremen.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74., član 438. stav 1. tačke 1) i 4) i tačke 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačke 1) do 3) i člana 441. stavovi 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred žalbenim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, s obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP kojom su prava branioca određena i ograničena sadržinom prava okrivljenog.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je okrivljeni AA presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 138/22 od 22.06.2022. godine primio dana 12.07.2022. godine, a branilac okrivljenog, advokat Ljubica Silić, podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti putem preporučene pošiljke dana 03.09.2022. godine.

Prema navedenom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Ljubice Silić protiv označenih pravnosnažnih presuda podnet je po proteku zakonom propisanog roka za podnošenje istog, iz člana 485. stav 4. ZKP, te je zahtev neblagovremen.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u stavu jedan izreke, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u stavu dva izreke ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić