Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1. br. 219/21 od 12.07.2021. godine, usvojena je žalba branioca okrivljenog AA i presuda Višeg suda u Prokuplju K. br. 20/20 od 09.02.2021. godine je preinačena, tako što je na osnovu člana 422. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku protiv okrivljenog AA sa ličnim podacima kao u prvostepenoj presudi odbijena optužba da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Istom presudom određeno je da troškovi krivičnog postupka nastali pred sudom pravnog leka na ime nagrade branioca okrivljenog u iznosu od 46.000,00 dinara padaju na teret budžetskih sredstava Apelacionog suda u Nišu i biće isplaćeni okrivljenom u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude, a o visini troškova krivičnog postupka nastalim pred prvostepenim sudom prvostepeni sud će odlučiti posebnim rešenjem.

Protiv navedene pravnosnažne presude zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Republički javni tužilac KTZ. br. 925/21 od 09.09.2021. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku i to povrede Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku u vezi člana 422. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku utvrdi da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1. br. 219/21 od 12.07.2021. godine povređen zakon u korist okrivljenog AA.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, te je nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažne presude protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1. br. 219/21 od 12.07.2021. godine na osnovu člana 422. stav 1. tačka 3) ZKP prema okrivljenom AA odbijena optužba za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika (KZ) usled postojanja okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje. U pobijanoj presudi navodi se da je okrivljenom stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ i kao vreme izvršenja opredeljen je dan 28.07.2020. godine, kada je kod okrivljenog pronađen pištolj marke „...“, kalibra 9 milimetara, R-A sa fabričkim brojem ..., u vreme važenja Naredbe o legalizaciji oružja („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 25 od 12.03.2020. godine i broj 81 od 05.06.2020. godine), te po nalaženju tog suda postoje okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je donošenje pobijane presude, kojom je prema okrivljenom odbijena optužba za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, učinjena povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 422. stav 1. tačka 3) ZKP u korist okrivljenog.

Naime, prema činjeničnom opisu krivičnog dela datom u optužnom aktu javnog tužioca i utvrđenom u izreci i obrazloženju prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni AA sporni pištolj koji je policija kod njega pronašla, istog dana nosio sa sobom dok je upravljao putničkim motornim vozilom, za koje vreme se u dva navrata zaustavljao vozilom i iz oružja koje je neovlašćeno nosio pucao u vazduh, sve to na javnom mestu, nakon čega je zaustavljanjem vozila okrivljenog intervenisala policija.

Naredba o legalizaciji oružja („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 25 od 12.03.2020. godine i broj 81 od 05.06.2020. godine) propisuje u tački 1. da vlasnici oružja iz kategorije B i C, koji na dan stupanja na snagu ove naredbe nemaju ispravu izdatu od nadležnog organa, mogu, u roku od 16.03.2020. godine do 17.08.2020. godine, da podnesu zahtev za izdavanje odgovarajuće isprave. U tački 2. navedene naredbe propisano je da vlasnici oružja iz tačke 1. naredbe uključujući i vlasnike oružja iz kategorije A, isto mogu u roku iz te tačke predati nadležom organu, odnosno u vlasništvo Republike Srbije. U tački 3. naredbe propisano je da u slučajevima iz tač. 1. i 2. naredbe vlasnici oružja nisu dužni da dokazuju poreklo i u propisanom roku neće odgovarati za neovlašćeno držanje i nošenje oružja.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda smisao Naredbe o legalizaciji oružja, odnosno njen duh ide ka tome da je država imala potrebu da iz krivičnog progona isključi samo ona lica koja neovlašćeno drže i nose oružje i municiju, te da im omogući da predaju zahtev za izdavanje odgovarajuće isprave, odnosno da iz razloga bezbednosti predaju takvo oružje nadležnim državnim organima u naznačenom periodu bez pravnih posledica, te da u propisanom roku neće odgovarati za neovlašćeno držanje i nošenje oružja. Po oceni ovog suda Naredba o legalizaciji oružja ne sme po automatizmu predstavljati osnov za isključenje krivičnog gonjenja kod neovlašćenog nošenja oružja, bez ikakvog ograničenja, jer bi tada značilo da bi osnov za isključenje krivičnog gonjenja zbog neovlašćenog nošenja oružja za vreme trajanja legalizacije postojalo i u slučaju zloupotrebe oružja u protivzakonitom ponašanju, odnosno u svakom drugom postupanju okrivljenog koji je suprotan ciljevima legalizacije oružja.

Samim tim, navedene okolnosti pod kojima je okrivljeni neovlašćeno nosio oružje, činjenice da je u dva navrata stajao da puca u vazduh, ukazuju da ovakvu i svaku drugu sličnu situaciju, očiglednog protivzakonitog ponašanja okrivljenog nije opravdano podvesti pod sadržinu i pravno dejstvo Naredbe o legalizaciji oružja, jer je to protivno ciljevima legalizacije.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i utvrdio da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1. br. 219/21 od 12.07.2021. godine učinjena povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 422. stav 1. tačka 3) ZKP u korist okrivljenog, ne dirajući u pravnosnažnu odluku protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet.

Sa svega izloženog, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                             Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                  Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić