Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljene AA, adv. Milica Mladenović podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude preinači i okrivljenu oslobodi od optužbe ili pak iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, adv. Milice Mladenović, u odnosu na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, je neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljene AA, adv. Milica Mladenović, u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti ističe da iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljena „neovlašćeno oduzela pokretne stvari oštećene“, kao i da ni jednom radnjom nije išla za tim da sebi ili drugome samovlasno pribavi neko pravo, već je išla za tim da obezbedi dospelo potraživanje, iz čega proizilazi da se zahtevom ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljene, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Naime, prema odredbi člana 330. stav 1. KZ, krivično delo samovlašće čini onaj ko samovlasno pribavlja neko svoje pravo ili pravo za koje smatra da mu pripada.

Prema izreci prvostepene presude, okrivljena AA je „dana 11.11.2014. godine ... u nameri da samovlasno pribavi pravo za koje smatra da pripada privrednom društvu ... i to da naplati navodni dug privatne tužilje BB..., prema privrednom društvu ... čiji je registrovani zastupnik, ... neovlašćeno oduzela više pokretnih stvari iz stana oštećene ... iako je bila svesna svog dela i zabranjenosti istog, pri čemu je htela njegovo izvršenje...“

Prema tome, iz izreke prvostepene presude jasno proizilazi da je okrivljena navedene radnje preduzela, svesna svog dela i zabranjenosti istog, te da iz činjeničnog opisa dela proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 330. stav 1. KZ, za koje je okrivljena oglašena krivom, pa su suprotni navodi zahteva ocenjeni kao neosnovani.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je našao da navedenim pravnosnažnim presudama, nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Takođe, u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljene ističe da u konkretnom slučaju privatna tužilja ne može imati svojstvo oštećene niti može biti podnosilac privatne tužbe, te je optužbu u smislu člana 339. stav 2. ZKP trebalo odbaciti, jer nema zahteva ovlašćenog tužioca, iz čega proizilazi da se zahtevom ukazuje na povredu odredbe člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Prema odredbi člana 330. stav 3. KZ, propisano je da ako je delo iz stava 1. i 2. učinjeno na štetu građana, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi.

Iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljena AA, u nameri da samovlasno pribavi pravo za koje smatra da pripada privrednom društvu ... neovlašćeno oduzela više pokretnih stvari iz stana oštećene, iz čega proizilazi da krivično delo nije učinjeno na štetu privrednog društva, već na štetu građana – oštećene (privatne tužilje BB), te se shodno odredbi člana 330. stav 3. KZ, krivično gonjenje preduzima po privatnoj tužbi, što je u konkretnoj situaciji slučaj.

Stoga i po nalaženju ovog suda privatna tužilja je u konkretnom slučaju bila ovlašćeni tužilac za preduzimanje krivičnog gonjenja protiv okrivljene, pa se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Ostalim navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti, u suštiti se ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza od strane prvostepenog i drugostepenog suda iz kojih razloga shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljene i njenog branioca, kao i na povredu odredbe člana 455. stav 2. ZKP, a koja povreda ne predstavlja u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljene AA, u odnosu na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                                              Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić