U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Miroljuba Tomića, Dubravke Damjanović i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Dušana Ignjatovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 2K. br. 885/17 od 17.03.2021. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 549/2021 od 14.10.2021. godine, na sednici veća održanoj dana 15.03.2022. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dušana Ignjatovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 2K. br. 885/17 od 17.03.2021. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 549/2021 od 14.10.2021. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu 2K. br. 885/17 od 17.03.2021. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim da je izvršio produženo krivičnog delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci koju će izdržati po pravnosnažnosti presude i u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 04.07.2014. godine do 11.07.2014. godine, kao i na novčanu kaznu u određenom iznosu od 200.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko novčanu kaznu ne plati u datom roku, ista će biti zamenjena kaznom zatvora, tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Istom presudom okrivljeni AA je obavezan da snosi troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem, kao i da oštećenom D.O.O. „Elektromehanika“ plati iznos od 660.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok su oštećeni BB i oštećeni VV radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 549/2021 od 14.10.2021. godine, delimično je usvojena žalba Osnovnog javnog tužioca u Nišu i presuda Osnovnog suda u Nišu 2K. br. 885/17 od 17.03.2021. godine je preinačena u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud okrivljenog AA zbog produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 04.07.2014. godine do 11.07.2014. godine i na novčanu kaznu u određenom iznosu od 200.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko istu ne plati u datom roku, sud će je zameniti kaznom zatvora, tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, dok je žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca odbio kao neosnovane i prvostepenu presudu u nepreinačenom delu potvrdio. Troškovi krivičnog postupka nastali pred Apelacionim sudom u Nišu određeno je da padaju na teret okrivljenog AA.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Dušan Ignjatović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, s tim što iz sadržine zahteva proizilazi da se istim ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači prvostepenu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe, jer nema dokaza da je izvršio delo koje mu je stavljeno na teret.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti iako numerički ne označava, iznetim navodima ukazuje da je učinjena bitna povreda krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP koja se ogleda u činjenici da je sud prihvatio iskaz oštećenog GG dat pred javnim tužiocem i na istom zasnovao osuđujuću presudu, iako saslušanju ovog oštećenog nije prisustvovao branilac okrivljenog usled tada aktuelnog štrajka advokata.

Ovakvi navodi branioca okrivljenog izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjeni su kao neosnovani. Stoji činjenica koja proizilazi iz spisa predmeta da je dokazna radnja ispitivanje svedoka-oštećenog GG pred Osnovnim javnim tužiocem od 29.09.2014. godine izvršena bez prisustva branioca okrivljenog suprotno odredbi člana 300. stav 1. ZKP. Međutim, suprotno navodima zahteva branioca okrivljenog, iz spisa predmeta proizilazi da je na glavnom pretresu održanom dana 06.10.2020. godine u prisustvu zamenika Osnovnog javnog tužioca, okrivljenog AA, branioca po službenoj dužnosti advokata Irene Živković Stoimenov, punomoćnika oštećenog VV-advokata Slobodana Kostića svedok GG ponovo ispitan, i tom prilikom je ostao u celosti pri svom iskazu koji je dao pred Osnovnim javnim tužiocem dana 29.09.2014. godine, pri čemu je izvesne stvari pojasnio, a branilac okrivljenog je postavljala pitanja, te su i okrivljeni i branilac imali mogućnost da svedoku postavljaju pitanja i iznose primedbe na njegov iskaz, što su u konkretnom slučaju i učinili, pa je zapisnikom na glavnom pretresu konvalidiran formalni propust javnog tužioca prilikom preduzimanja dokazne radnje ispitivanja navedenog svedoka, kada nije postupljeno u skladu sa odredbom člana 300. stav 1. ZKP, zbog čega su suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog po nalaženju ovog suda ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteve branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored navedenog, branilac u zahtevu numerički označava da su pobijanim presudama učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, međutim, navodima iz podnetog zahteva ukazuje da je izreka prvostepene presude nerazumljiva i nepotpuna, da postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude i zapisnika o iskazima svedoka, te suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Osim toga, u zahtevu branilac ukazuje i da je nižestepenim presudama učinjena povreda time što je prvostepeni sud sam odlučivao o zahtevu za izuzeće koji je okrivljeni podneo, te da nije dostavio predmet predsedniku suda na odlučivanje, već sam odlučio o zahtevu za izuzeće i odmah na zapisniku odbio predlog okrivljenog, na koji način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 38. stav 1. ZKP.

Branilac dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i činjenicu da Osnovni sud nije utvrdio zbirni iznos protivpravno stečene imovinske koristi, već je samo utvrdio iznos za koji je oštećen GG u visini od 660.000,00 dinara, a Apelacioni sud u presudi navodi da je reč o imovinskoj koristi u iznosu od 890.000,00 dinara, pa je nejasno na koji način sud utvrđuje visinu protivpravno stečene imovinske koristi, kojim navodima osporava utvrđeno činjenično stanje i ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 38. stav 1. ZKP, člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić