Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog advokat Aleksandar Đorđević, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede odredaba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, te preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe za navedeno krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav. 2 ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Iz zahteva za zaštitu zakonitosti proizilazi da branilac okrivljenog iako ne označava, zahtev podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, iz razloga što je prvostepeni sud povredio načelo „ne bis in idem“, jer niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, te pored toga ističe i apsolutnu zastarelost vođenja krivičnog postupka, navodeći da se radi o krivičnom delu laka telesna povreda člana 122. stav 1. KZ, a ne krivičnom delu iz člana 122. stava 2. KZ.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane. Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je žalbene navode ocenio kao neosnovane i, u obrazloženju presude Kž1 113/22 od 15.07.2022. godine dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav da se ne radi o presuđenoj stvari (strana 2, šesti stav, drugostepene odluke), koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Pored iznetog, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, iako ne označava, ukazuje i na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) ZKP, navodima da je prvostepeni sud u Vranju svojom presudom povredio odredbu člana 453. ZKP. Po stavu odbrane, u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude isključivo po žalbi odbrane, pobijanom pravnosnažnom presudom, ista je izmenjena na štetu okrivljenog i to utvrđivanjem u činjeničnom opisu krivičnog dela novih činjenica i okolnosti koje su nepovoljnije za okrivljenog AA, od onih koje su bile utvrđene u činjeničnom opisu ranijeg optužnog akta i opisu krivičnog dela navedenog u izreci ranije ukinute prvostepene presude, a koje činjenice su okrivljenom stavljene na teret izmenom optužnog akta javnog tužioca od 10.03.2022. godine, nakon ukidanja ranije prvostepene presude. Kao izmenu na štetu okrivljenog, branilac navodi način izvršenja krivičnog dela, da je okrivljeni oštećenu nogama na kojima je nosio obuću sa „tvrdim đonom“, dva puta šutnuo u predelu stomaka, a nakon što je oštećena pala na zemlju, „još nekoliko puta šutnuo nogama u predelu stomaka“, kog opisa nema u optužnom predlogu i ukinutoj prvostepenoj presudi. Pored toga, po navodima branioca dodata je radnja izvršenja krivičnog dela, da je okrivljeni „posekao“ oštećenu, a ne „uboo“ oštećenu, na koji način je „sredstvima“ (a ne samo nožem) naneo lake telesne povrede, pri čemu su ovo nove okolnosti, po mišljenju branioca, nepovoljnije za okrivljenog od onih koje su bile utvrđene u činjeničnom opisu krivičnog dela u izreci ranije ukinute prvostepene presude. Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se pravnosnažne presude suštinski pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud nije prekršio zabranu preinačenja na štetu okrivljenog (reformatio in peius) propisanu odredbom člana 453. ZKP, s` obzirom da presuda doneta od strane prvostepenog suda K 55/22 od 13.04.2022. godine, u ponovnom postupku, nakon ukidanja prve odluke, nije izmenjena na štetu okrivljenog AA, niti u pogledu krivične sankcije niti u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, imajući u vidu da je pravna kvalifikacija od početka pokretanja postupka bila ista jer je okrivljeni gonjen i oglašen krivim za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Pored toga, po oceni ovog suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, isticanjem da je sud pobijanom pravnosnažnom presudom prekoračio optužbu, odnosno da je nakon ukidanja prvostepene presude, izmenio optužni akt. Po stavu branioca okrivljenog, sud u konkretnom slučaju nije mogao da postupa po optužnom predlogu javnog tužioca Kt 1364/16, koji je u ponovljenom postupku dana 10.03.2022. godine, a nakon ukidanja ranije prvostepene presude isključivo po žalbi odbrane, izmenjen na štetu okrivljenog i to u pogledu činjenica i okolnosti koje su nepovoljnije po okrivljenog AA.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani.

Javni tužilac može, shodno odredbi člana 409. ZKP, da vrši izmene činjeničnog opisa krivičnog dela tokom celog krivičnog postupka i to sve do završetka glavnog pretresa i to tako što optužni akt može biti izmenjen izostavljanjem, dodavanjem i promenom određenih činjeničnih navoda, kao i promenom pravne kvalifikacije krivičnog dela, pri čemu je sud vezan za činjenični opis dela, a ne i za pravnu kvalifikaciju krivičnog dela (član 420. ZKP).

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP postoji ukoliko je presudom optužba prekoračena, dakle sud istu čini time što, protivno odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presudom prekoračuje optužbu javnog tužioca u smislu povrede subjektivnog ili (i) objektivnog identiteta optužbe i presude na štetu okrivljenog.

U konkretnom slučaju sud je pravilno prihvatio sadržinu izmenjenog optužnog predloga od 10.03.2022. godine i pravilno postupio i odlučio po istom, a koji optužni akt, suprotno navodima branioca okrivljenog, nije izmenjen na štetu okrivljenog, već je upodobljen utvrđenom činjeničnom stanju i time nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužnog akta i presude na štetu okrivljenog AA, s obzirom da se pravnosnažna presuda odnosi na isto lice i na krivično delo za koje je od početka vođen postupak po optužnom aktu – krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Imajući u vidu da postoji istovetnost činjeničnog opisa predmetnog krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom krivičnog dela datog u izmenjenom optužnom aktu javnog tužioca, to se stoga ne može govoriti o prekoračenju optužbe od strane suda pobijanom pravnosnažnom presudom i činjenju bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, a kako to neosnovano u podnetom zahtevu ističe branilac okrivljenog.

Osim toga, u obrazloženju zahteva branilac ukazuje da se u konkretnom slučaju ne radi o krivičnom delu laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, već o krivičnom delu laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, odnosno ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti.

Krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika, čini onaj ko drugog lako telesno povredi ili mu zdravlje lako naruši, dok je stavom 2. istog člana propisano da ukoliko je takva povreda nanesena oružjem, opasnim oruđem ili drugim sredstvom podobnim da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši učinilac će biti strožije kažnjen.

Iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da je kriterijum razlikovanja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ u odnosu na krivično delo iz člana 122. stav 2. KZ način izvršenja krivičnog dela, odnosno sredstvo kojim je nanesena povreda, pa će tako teži oblik ovog krivičnog dela postojati ukoliko je povreda nanesena sredstvom podobnim da telo teško povredi i zdravlje teško naruši.

Iz izreke pobijane prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni AA u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci presude, sa umišljajem, u stanju uračunljivosti, svestan zabranjenosti svog dela i hteo njegovo izvršenje ...prišao oštećenoj BB držeći u ruci nož sa plastičnom crnom drškom dužine 20 cm i najpre ošt. BB rukom udario u predelu lica, zatim je nogama na kojima je nosio obuću sa tvrdim đonom dva puta šutnuo u predelu stomaka, od kojih udaraca je ista pala na zemlju, gde je još nekoliko puta šutnuo nogama u predelu stomaka, a potom je nožem koji je držao u ruci posekao u predelu desne šake, na koji način joj je sredstvima podobnim da telo teško povredi i zdravlje teško naruši, naneo lake telesne povrede...

Prema tome, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, opisane radnje, koje je okrivljeni AA preduzeo, sadrže sva zakonska obeležja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, kako su pravilno zaključili i nižestepeni sudovi. U konkretnom slučaju okrivljeni je preduzeo navedene radnje sredstvima podobnim da telo teško povredi i zdravlje teško naruši – nožem i obućom sa tvrdim đonom, pa upravo način izvršenja krivičnog dela, odnosno sredstva kojima su nanesene povrede, predstavljaju teži oblik ovog krivičnog dela, za koje je oglašen krivim. Stoga su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani. S tim u vezi, neosnovani su i navodi da je krivično gonjenje zastarelo, koje branilac povezuje sa svojim zaključkom da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu iz člana 122. stav 1. KZ.

Okolnosti koje branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ističe, da je nadležan sud na čijem području je prvo pokrenut krivični postupak, te kako je pred Osnovnim sudom u Gnjilanu podignuta optužnica dana 21.09.2016. godine, a pred Osnovnim sudom u Vranju je podignut optužni predlog dana 13.08.2018. godine, nije ispunjen nijedan uslov da Osnovni sud u Vranju zasnuje mesnu nadležnost, dakle prvostepeni sud nije bio mesno nadležan za vođenje ovog krivičnog postupka, koji navodi predstavljaju ukazivanje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 2) ZKP. Pored toga, branilac u zahtevu ističe protivrečnost izreke presude, odnosno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačaka 2) ZKP. U zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac ističe i činjenične navode i zaključke iz nalaza i mišljenja veštaka medicinske struke, te osporava uzročno posledičnu vezu između zadatih udaraca i nastalih povreda kod oštećene, te izvodi sopstvene zaključke u vezi nastalih povreda kod oštećene, čime branilac zapravo ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačaka 2) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačaka 2) ZKP, kao ni povreda zakona iz člana 23. stav 1. ZKP i člana 440. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, te se Vrhovni kasacioni sud u ocenu istih nije upuštao.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), 9) i 10) ZKP, kao ni povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Đorđevića, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav.1 i 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                    Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić